5. Међународнa академскa конференцијa о људској безбедности под називом: “Иновације, истраживање и знање у (ре)конфигурацији људске безбедности“

Факултет безбедности Универзитета у Београду је, заједно са Институтом за међународну политику и привреду, организовао пету међународну конференцију о људској безбедности под називом „Иновације, истраживања и знање у реконфигурисању људске безбедности“ 4. и 5. новембра 2022. године у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду. Присутнима су се на отварању конференције обратили проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, проф. др Владимир Н. Цветковић, декан Факултета безбедности Универзитета у Београду и проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду.

Као представници партнерских организација које су подржале одржавање ове конференције, присутнима су се обратили помоћник министра у Министарству просвете Републике Србије, др Александар Јовић, као и њихове екселенције Јакуп Бериш, стални представник УНДП-а у Србији и Јан Брату, шеф мисије ОЕБС-а у Републици Србији. Конференцију је пригодним говором отворила министарка науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, др Јелена Беговић.

Уводна предавања одржали су др Хериберто Тапиа (Heriberto Tapia), главни истраживач Програма Уједињених нација за развој (УНДП Њујорк), проф. др Ђорђо Шани (Giorgio Shani), гостујући професор Лондонске школе економије, као и проф. др Шарбаноу Таџбакш (Shahrbanou Tadjbakhsh), професорка на SciencesPo из Париза.

Конференција је окупила 60 истраживача из 26 земаља који су презентовали своје радове у оквиру девет панела, од којих је седам било организовано уживо, а два онлајн.

Више детаља о Конференцији доступно је на: www.hsconference.fb.bg.ac.rs

Међународна конференција: „СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД КАТАСТРОФА – МОДЕЛИ И ПРАКСЕ НА МЕЂУНАРОДНОМ И НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ“

Факултет безбедности Универзитета у Београду учествовао је у организацији и спровођењу дводневне међународне конференције на тему: „Смањење ризика од катастрофа – модели и праксе на међународном и националном нивоу“. Конференција је одржана у оквиру пројекта: „ЕУ за Србију отпорну на катастрофе“ финансираног од стране Европске уније који је реализовао Програм уједињених нација за развој (UNDP). У реализацији конференције учествовао је и Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Конференција је одржана 13. и 14. октобра у конференцијским просторијама хотела „Мона Плаза“. Конференција је окупила преко 100 представника академске и међународне заједнице, професионалаца из области управљања ризицима, као и надлежних институција са циљем размене знања и искустава у областима од значаја за смањење ризика од катастрофа и сагледањем њихових импликација на животе и здравље људи, привредни развој, инфраструктуру, заштиту животне средине, друштвену и економску стабилност земље.

Поздравни говор учесницима конференције у име Декана Факултета безбедности одржао је проф.др Борис Кордић. Након тога учесницима конференције обратили су се Тристан Симонарт, тим лидер за међународну сарадњу у области цивилне заштите Генералног директората за европске послове цивилне заштите и хуманитарне помоћи (DG ECHO) и шеф сектора операција III у Делегацији Европске уније у Републици Србији Сакеларис Хурдас. Као представници Републике Србије обратили су се помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић; професор др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Горан Пузовић, директор ЈВП „Србијаводе“ и Борко Драшковић, директор Републичког геодетског завода. О унапређењу националног система смањења ризика од катастрофа своје анализе представили су Жарко Петровић, тим лидер за витални развој UNDP и Живко Бабовић, начелник Управе за управљање ризиком и цивилну заштиту, Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. У оквиру дела резервисаног за представљање Регистра ризика Дарко Вучетић, помоћник директора Републичког геодетског завода Србије, представио је Регистар ризика од катастрофа  јединствену интерактивну дигиталну базу.

У шест панела у којима су учествовали представници 14 универзитета из Европе и региона  и стручњаци из области смањења ризика од катастрофа, током рада конференције:

  1. Представљени су основни теоријски концепти и оквири акције на глобалном и националним нивоима,
  2. Расправљано је на тему утицаја друштвеног амбијента при подизању отпорности заједнице на катастрофе,
  3. Изложена су решења која могу да допринесу подизању економске отпорности на катастрофе,
  4. Дискутовано је о подизању отпорности здравственог система на катастрофе,
  5. Разговарано је о заштити животне средине и адаптацији на климатске промене, односно како отпорност на климатске промене смањује ризик од катастрофа,
  6. Изнесена су искуства на тему изградње отпорности локалних заједница на катастрофе.

У закључним разматрањима учесници конференције су изразили став да је конференција испунила своју друштвену функцију. Промотивним активностима посвећених  конференцији скренута је пажња јавности на тему, указано је на то да треба максимално искористити медије како би се подигла свест о ризицима и опасностима којима су грађани изложени. Подсећање на основне принципе управљања ризицима и искуства из претходних догађаја доприносе неопходној синергији и подизању отпорности система на катастрофе. Један од резултата конференције је и подизање нивоа културе превенције и указивање на значај и улогу образовних и научно-истраживачких институција у том процесу. Посебно је значајна чињеница да ће учесници конференције своје радове објавити у тематском зборнику који ће бити доступан научној заједници и професионалцима који се баве облашћу смањења ризика од катастрофа.

Видео записе са конференције можете погледати на следећем линку:

Прослава 47 година рада Факултета безбедности

У Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду одржана је свечана академија поводом обележавања 47 година рада Факултета безбедности. То је била прилика да се овим лепим и свечаним поводом окупе бројни пријатељи и партнери Факултета безбедности, представници дипломатског кора, академици, представници Владе Републике Србије, Универзитета у Београду.

Након извођења државне и студентске химне, присутнима се обратио први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја господин Бранко Ружић. У свом обраћању је истакао битну улогу коју свршени студенти Факултета безбедности играју у раду бројних државних институција, регионалних и локалних самоуправа и приватних компанија.

Проректор за науку Универзитета у Београду, проф. др Бранислав Боричић је члановима колектива Факултета безбедности честитао 47. годишњицу и пожелео да се следеће године истим поводом састанемо на свечаном отварању радова на изградњи нове зграде Факултета безбедности и Географског факултета.

У име Њене Екселенције Чен Бо, амбасадора Народне Републике Кине у Србије, присутне је поздравио министар-саветник и отправник послова Амбасаде Народне Републике Кине, господина Тјен Јишу. Он је у свом обраћању истакао дугогодишњу плодну сарадњу са Факултетом безбедности у организацији бројних међународних научних конференција.

У свом поздравном говору, декан Факултета безбедности проф. др Владимир Н. Цветковић честитао је Дан Факултета свим студентима, наставницима и запосленима. Он се захвалио свим гостима који су својим присуством увеличали овај скуп и што су својим залагањем допринели завидним резултатима које Факултет безбедности остварује у образовном и научном деловању.

Након обраћања декана Факултета безбедности, уручена су признања државним и академским институцијама, пословним партнерима и личностима које су допринеле успешном раду Факултета у протеклим годинама.

Добитници признања су:

I – Плакете су додељене следећим институцијама:  

  1. Министарство просвете науке и технолошког развоја Републике Србије – министар, Бранко Ружић;
  2.  Амбасада Народне Републике Кине у Републици Србији – Њена Екселенција госпођа Чен Бо, амбасадор;
  3. Универзитет у Београду, ректор, проф. др Владан Ђокић;
  4. Универзитет одбране, ректор, генерал-потпуковник, доц. др Горан Радовановић

II – Повеље за дугогодишњу успешну сарадњу при реализацији студијских програма, истраживачких пројеката и организацији међународних конференција, Факултет  је доделио следећим партнерским институцијама и њиховим управницима:

  1. Војна академија Универзитета одбране, пуковник проф. др Срђан Благојевић, – начелник Војне академије;
  2. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Милан Мариновић, повереник;
  3. Универзитет у Београду – Машински факултет, проф. др Владимир Поповић, декан;
  4. Универзитет у Београду – Географски факултет, проф. др Велимир Шећеров, декан;
  5. Институт за међународну политику и привреду, проф. др Бранислав Ђорђевић, директор;
  6. Институт за савремену историју, проф. др Предраг Марковић, директор;
  7. EnergyPact Foundation, Geneve, Switzerland, Александар Димитријевић, директор;
  8. Црвени крст Србије, Љубомир Миладиновић, генерални секретар.

III – Захвалнице су додељене истакнутим професорима, издавачима и стручњацима који подржавају рад Факултета:

  1. Др Славенко Терзић, академик, Српска академија наука и уметности
  2. Проф. др Иванка Поповић, Универзитет у Београду –Технолошко-металуршки факултет;
  3. Генерал Бојан Зрнић, Министарство одбране Републике Србије, Војни представник у Сталној мисији Републике Србије при ОЕБС-у;
  4. Проф. др Александар Седмак, професор емеритус, Универзитет у Београду – Машински факултет;
  5. Маринко Радић, адвокат, генерални секретар службе Повереника;
  6. Проф. др Синиша Таталовић, Факултет политичких знаности Свеучилишта у Загребу;
  7. Проф. др Момчило Милиновић , Универзитет у Београду – Машински факултет
  8. Жарко Чигоја, издавач и публициста, Чигоја штампа, Београд
  9. Јагош Ђуретић, издавач и публициста, Албатрос плус, Београд
  10. Ђула Лошонц, Црвени крст Србије, координатор програма за деловање у несрећама;
  11. Богдан Кнежевић, Министарство омладине и спорта Републике Србије, сарадник министра за инфраструктуру;
  12. Предраг Момировић, Српски атлетски савез, директор организације Светског првенства у  атлетици, Београд 2022.

Свечана академија је завршена кратким музичким програмом.

САНУ НАУЧНИ СКУП „НАУКА: СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ“

У оквиру другог циклуса „Стратешки правци развоја Србије у 21. веку“, у Српској академији наука и уметности 23. септембра 2022. године, одржан је скуп посвећен науци, под називом „Наука: стање и перспективе“.

На скупу су разматрани релевантни проблеми науке у Србији, од њеног финансирања до научне продукције. Већи део програма био је посвећен компаративним анализама кључних аспеката науке у Србији и земљама Европске уније. Скуп су обележиле и засебне теме у различитим научним областима, а посебна пажња била је усмерена на значају иновација у нашој земљи.

О иновационој делатност у Републици Србији на предавању по позиву говорио је др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност и доцент на Факултету  безбедности.

У економији заснованој на знању, иновације заузимају значајно место јер „стварање и размена знања није сама себи циљ већ представља основу и извор за нове иновације, било да се ради о технолошким, производним, маркетиншким, иновацијама у области организације, начина и модела пословања“, истакао је Ракоњац.

Будући да су иновације засноване на стварању и заштити интелектуалне својине, Ракоњац је посебну пажњу посветио изворима финансирања и ризицима приликом инвестирања у сектор високотехнолошке индустрије и покретању стратап предузећа, као и комерцијализацији. Овом приликом, посебно је истакао важност нераскидиве везе између државне политике, привреде и научноистраживачког рада.

Друга научна конференција „Урбана безбедност и урбани развој – УБУР 2022

Друга по реду научна конференција „Урбана безбедност и урбани развој“ одржана је 01. јула 2022. године у просторијама Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Конференција је националног карактера са међународним учешћем и у њеној припреми, организацији и реализацији учествовали су Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду.

Била је ово једна од првих домаћих уживо реализованих научних конференција након две године рада у онлајн окружењу. Овом приликом окупило се више од 100 научника, истраживача и стручњака из бројних научних области: архитектуре, безбедности, политичких наука, техничких наука, географије, екологије, шумарства, социологије, војних и других наука. Учесници конференције били су представници државних и приватних универзитета из Србије (универзитети у Београду, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару и Универзитет одбране) и иностранства (универзитети у Љубљани, Скопљу, Бањој Луци, Осијеку, Подгорици, Софији и Магнитогорску),  као и института и других установа попут Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије и Завода за заштиту споменика културе Републике Србије.

На самом почетку, учесницима конференције обратили су се проф. др Ратко Ристић, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду, доц. др Александра Илић, продекан Факултета безбедности, проф. др Душан Игњатовић, продекан Архитектонског факултета и проф. др Светлана Станаревић испред Организационог одбора Конференције.

Уводна предавања су отворила питања „нових урбаних изазова, политика и процеса на почетку 21. века у европским градовима са могућношћу прилагођавања“ (др Наташа Пицхлер-Милановић, виша научна сарадница), односно, „интегралног сагледавања конципирања и артикулације простора са пронађеном мером усклађивања отворености и флексибилности са компонентама непредвидивости“ (проф. др Ана Никезић). Након уводних предавања, учесници су имали могућност да чују презентације аутора више од 40 радова, организованих у 7 сесија уживо и једној онлајн сесији.

Теме о којима се дискутовало на конференцији на различите начине повезале су област безбедности са урбаним простором и његовим развојем, обухватајући широки спектар питања попут урбанизације безбедности, глобализације, урбаног развоја и трансформације градова. Као најзначајнији закључак рада конференције може се издвојити исказана жеља и потреба свих учесника да се више негује мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у заједничким активностима академских институција, како би се адекватно одговорило потребама друштва, заједнице и појединаца. Ово је посебно наглашено у завршној речи конференције, коју је дала проф. др Александра Ђукић.