Све Конкурсе за упис на Специјалистичке струковне студије (први уписни рок), Мастер академске студије (први уписни рок) и Докторске академске студије (први уписни рок) можете пронаћи на специјализованом поддомену за упис на Факултет безбедности:
Категорија: Насловна
Други уписни рок за основне академске студије у школској 2026/2027. години
Други уписни рок за упис на основне академске студије у школској 2026/2027. години. Након завршеног првог уписног рока остало је 45 слободних места за самофинансирајуће студенте, за која кандидати могу конкурисати у другом уписном року.
На страници конкурса доступне су све информације о условима уписа, потребној документацији, роковима, распореду пријемног испита и литератури за припрему. Позивамо све заинтересоване кандидате да се благовремено информишу и поднесу пријаву у предвиђеном року.
Приступница за чланове Алумни центра Факултета безбедности
Позивамо све колегинице и колеге који су завршили Факултет безбедности да попуне приступницу Алумни центру Факултета безбедности на следећем линку:
Pristupnica za članove Alumni centra Fakulteta bezbednosti – Fill in form
УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026
Четврта научна конференција националног карактера са међународним учешћем „УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026“, коју су организовали Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду одржана је 6. јула 2026. године. Овогодишња конференција окупила је више од 60 истраживача и стручњака из различитих научних области. У раду конференције учествовали су представници бројних високошколских установа, међу којима су Архитектонски факултет, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Филозофски факултет, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Факултет техничких наука и Правни факултет Универзитета у Новом Саду, као и Факултет заштите на раду из Ниша, Криминалистичко-полицијски универзитет, као и са универзитета из региона (универзитети у Скопљу и Бањој Луци). Поред тога, конференција је окупила представнике научноистраживачких института, укључујући Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за међународну политику и привреду и Институт за политичке студије, као и представнике других институција и привредних субјеката.
Након поздравних обраћања декана Факултета безбедности, проф. др Младена Милошевића, продеканке за науку и сарадњу са Универзитетом Архитектонског факултета, проф. др Јелене Ристић Трајковић, и ректора Универзитета у Београду, проф. др Владана Ђокића, који је Конференцију свечано отворио, учесницима су се обратиле и председнице Организационог одбора, проф. др Светлана Станаревић и проф. др Александра Ђукић.
Уводна предавања одржале су Ана Параушић Маринковић, научна сарадница на тему „Урбана безбедност на раскршћу: интердсициплинарни приступ проучавању безбедности у градовима“ и проф. др Јасна Гузијан на тему „Просторни идентитет и безбедност“.
Након уводних предавања уследиле су презентације више од 30 научних и стручних радова, организованих у шест тематских сесија. Као и на претходним конференцијама, потврђен је значај повезивања области безбедности и урбаног развоја са другим научним дисциплинама, чиме се подстиче стварање нових знања која доприносе квалитетнијем разумевању, планирању, обликовању и коришћењу урбаног простора у условима савремене трансформације градова.
Током дискусија посебно је истакнута потреба за даљим развојем мултидисциплинарног и интердисциплинарног приступа у заједничким активностима академских институција. Учесници су се сагласили да јачање сарадње и повезивање различитих научних области представља важан предуслов за успешно сагледавање и решавање савремених изазова урбаног развоја и безбедности, као и за проналажење адекватних одговора на потребе друштва, локалних заједница и грађана.
Представљени резултати истраживања о миграцијама
У организацији Међународне организације за миграције у Србији (IOM) 22.06.2026. одржан је скуп посвећен представљању резултата академских истраживања реализованих у оквиру пројекта „Промовисање управљања миграцијама заснованог на доказима за јачање развојног потенцијала миграција“.
Уводна обраћања имали су декан Факултета безбедности проф. др Младен Милошевић, деканка Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић, и шеф канцеларије Међународне организације за миграције (IOM) у Србији Марко Милићевић. Том приликом истакнут је значај сарадње академске заједнице, међународних организација и институција Републике Србије у развоју политика заснованих на доказима, као и важност мултидисциплинарног приступа у одговору на савремене миграционе изазове.
Резултате истраживања Факултета безбедности представили су проф. др Владимир Ајзенхамер, проф. др Петар Станојевић и доц. др Михајло Копања. Истраживање под називом „Tabletop евалуација система управљања миграцијама у Републици Србији: планови реаговања (contingency planning), перцепције актера, симулирана кризна ситуација и препоруке за унапређење јавних политика“ било је усмерено на свеобухватну процену капацитета Републике Србије за одговор на потенцијалну нову миграциону кризу.
Истраживање је реализовано кроз три међусобно повезане фазе: анализу националног, европског и међународног нормативног и стратешког оквира управљања миграцијама, спровођење полуструктурисаних и дубинских интервјуа са представницима релевантних институција и организација, као и кроз развој и реализацију симулационе вежбе (MigrationTTX), током које су тестирани постојећи институционални капацитети, механизми координације и потенцијални одговори система у условима наглог повећања миграционих токова.
Међу кључним налазима истраживања издвојени су промењен однос европских држава према миграцијама у односу на 2015. годину, који подразумева већи ризик од продуженог задржавања миграната у Републици Србији, као и постепени губитак институционалног сећања услед кадровских промена у систему. Као правци даљег развоја идентификовани су јачање улоге система безбедности, очување хуманог приступа, унапређење људских и координационих капацитета и развој снажније међуинституционалне сарадње.
Резултате другог истраживачког тима представили су проф. др Наталија Перишић и проф. др Дејан Павловић са Факултета политичких наука и др Даница Шантић са Географског факултета Универзитета у Београду. Истраживање је било посвећено интеграцији радника миграната у локалне заједнице и тржиште рада, са посебним фокусом на улогу различитих актера у процесу њихове интеграције.
Истраживање је спроведено у Шапцу, Краљеву, Нишу и Суботици, кроз анализу правно-административне, економске и социо-културне димензије интеграције. Резултати су показали да су законске измене из 2023. године значајно унапредиле услове за запошљавање страних радника у Србији, али да и даље постоје бројни изазови, пре свега у области информисаности, језичке интеграције и упознавања миграната са њиховим правима и обавезама.
Пројекат је реализован уз подршку Међународне организације за миграције (IOM), у сарадњи са UNHCR-ом, UNDP-ом, UNICEF-ом и Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије, а финансиран је средствима Migration Multi-Partner Trust Fund-а (MPTF).
