Декани Факултета безбедности од 1975 године…

Проф. др Милан Вучинић
(декан у периоду: 1975. – 1981.)

Међународноправни положај припадника покрета отпора са посебним освртом на положај припадника покрета отпора у Југославији.

У Југословенској народној армији обављао је персоналне, наставне и научноистраживачке послове, а у својој каријери наставу је држао на Војној академији, Вишој школи цивилне одбране, Вишој техничкој школи у Новом Саду, Правном факултету у Београду, Високој војнополитичкој школи ЈНА и у школама Центра високих војних школа у Београду.

На Факултету народне одбране радио је од 1975. до 1988. године, био је један од оснивача, први управник Одсека за народну одбрану Природно-математичког факултета, а после и први декан Факултета народне одбране. На Факултету је изабран у звање редовног професора на предмету Правни систем народне одбране СФРЈ са основама међународног ратног права. Такође је био један од аутора уџбеника Одбрана и заштита за средње школе, као и уџбеника ОНО и ДСЗ за више школе и факултете. Преминуо у Београду 2009. године.

Најважније књиге:

  1. Вучинић, М. (1982). Право народне одбране и друштвене самозаштите са основама међународног ратног права. Београд: Војноиздавачки завод.
  2. Вучинић, М. (1978). Увод у систем народне одбране СФРЈ. Београд: Војноиздавачки завод.
  3. Група аутора (1976). Основи општенародне одбране СФРЈ. Београд: Народна армија.
  4. Група аутора (1972). Основи општенародне одбране. Београд: Висока војнополитичка школа.

 

Проф. др Жарко Крупеж
(декан у периоду: 1981. – 1986.)

Рођен 20. фебруара 1927. године у селу Ракова, општина Чачак. Завршио је Војну академију у Београду, Артиљеријско војно училиште и Артиљеријску официрску школу у Загребу и Политичку школу ЈНА у Београду. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, где је завршио постдипломске студије, а након тога и докторирао 1972. године на тему Еволуција друштвене својине у самоуправном социјалистичком друштву.

Као официр ЈНА обављао је дужности у гарнизонима широм тадашње Југославије, а службу је завршио у чину пуковника. Био је редовни професор Универзитета у Београду и на Факултету народне одбране радио је од 1979. до 1988. године. За свој рад добио је више признања (одликовања, награда, похвала и захвалница).

Најважније књиге:

  1. Крупеж, Ж. (1984). Економика општенародне одбране. Београд: Војноиздавачки завод.
  2. Крупеж, Ж. (1983). Основи политичке економије социјализма. Београд: Научна књига.
  3. Крупеж, Ж. (1978). Еволуција друштвене својине. Београд: Савремена администрација.

 

Проф. др Никола Иванчевић
(декан у периоду: 1986. – 1990.)

Рођен је 14. фебруара 1944. године у Београду. Основну школу, гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Године 1972. одбранио је правосудни испит, а затим уписао постдипломске студије на Правном факултету, где је магистрирао 1974. године. Докторску дисертацију под називом Улога органа безбедности у остваривању система друштвене самозаштите одбранио је 1978. године на Правном факултету у Београду.

Од 1966. до 1981. године радио је у тадашњем Савезном секретаријату за унутрашње послове. Био је виши сарадник, саветник и самостални саветник за послове организације и метода рада Службе државне и јавне безбедности Савезног секретаријата за унутрашње послове (ССУП).

На Факултету народне одбране (Факултету одбране и заштите) радио је од 1981. до 1995. године, где је биран у сва наставна звања на предметима Друштвена самозаштита и Управно право. Одликован је орденом рада 1978. године, и добио је више интерних признања у органима безбедности некадашње Југославије.

Најважније књиге:

  1. Иванчевић, Н. (1993). Систем безбедности Југославије: увод у теорију система интегралне безбедности. Београд: Факултет одбране и заштите.
  2. Иванчевић, Н. (1984). Друштвена самозаштита. Београд: Факултет народне одбране.

 

Проф. др Радован Ц. Јовић
(декан у периоду: 1990. – 1994; 1998. – 2001.)

Рођен је 12.08.1933. у селу Виљановце, општина Вучитрн. Основну школу завршио у Вучитрну, средњу Војну школу за активне санитетске официре у Љубљани, а Медицински факултет у Београду.

Mагистрирао је на Медицинском факултету у Београду 1968. године.  Специјализацију у Инситуту за психијатрију (одељење за биохемију) завшио је у Лондону 1970.  Докторирао је 1971. године на Медицинском факултету у Београду са темом Вредност оксигенотерапије у екперименталном тровању соманом.

Од 1953. до 1956. године радио је на Интерној клиници ВМА као шеф хематолошке лабораторије; од 1956. до 1960. године ради као научни сарадник на Институту за токсикологију ВМА, а од 1960. до 1974. године у Војно-техничком институту, Сектору за медицинско-техничку заштиту, у звањима истраживач-сарадник, самостални истраживач, виши истраживач и водећи истраживач. У исто време ради као наставник у Школи резервних санитетских официра ВМА у звању предавача и доцента на предмету РХБ заштита и биохемија са токсикологијом бојних отрова. Од 1974. до 1978. године био је директор Неуропсихијатријске болнице у Ковину.

На Факултету народне одбране (Факултету одбране и заштите) радио је од 1978. до 2001. године.

Најважније књиге:

  1. Јовић, Р.Ц. (1999). Основе атомско-биолошко-хемијске одбране и заштите. Београд: Факултет одбране и заштите.
  2. Јовић, Р.Ц. и Јовић, Н.Р. (1999). Здравствена и социјална заштита у ванредним приликама и рату. Београд: Факултет одбране и заштите.
  3. Јовић, Р.Ц. (1988). Биолошки рат и противбиолошка заштита. Београд: Пословна политика.
  4. Група аутора (1987). Диверзантско-терористичка дејства нуклеарним, хемијским и биолошким средствима. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
  5. Јовић, Р.Ц. (1980). Бела куга: замке наркоманије. Београд: Младост

 

Проф. др Драгослав Војчић
(декан у периоду: 1994. – 1998.)

Рођен је 2. октобра 1931. године у селу Паклештица код Пирота. Основну и учитељску школу завршио је у Пироту, и дипломирао на групи за педагогију Филозофског факултета у Скопљу. Постдипломске специјалистичке студије завршио је на Факултету политичких наука у Београду и магистрирао је на Факултету народне одбране у Београду. Докторирао је 1984. године на Факултету организационих наука у Београду одбранивши докторску дисертацију под називом Организовање и функционисање образовно-васпитних организација за општенародну одбрану.

Радио је као учитељ основне школе, наставник предвојничке обуке у гимназији, наставник педагогије и психологије у учитељској школи и на предмету ОНО и ДСЗ на више факултета у Београду. Такође је био запослен у Републичком секретаријату за народну одбрану Србије и Републичком секретаријату за образовање, науку и културу, на пословима одбрамбених припрема образовања, културе и науке за одбрану и заштиту.

На Факултету одбране и заштите радио је од 1987. до 1998. године, као наставник на предмету Методика наставе одбране и заштите. Био је један од аутора уџбеника Одбрана и заштита за средње школе и факултете.

Најважније књиге:

  1. Група аутора (1990). Методика васпитања и образовања за одбрану и заштиту. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
  2. Војчић, Д. (1984). Припрема школа и факултета за ОНО и ДСЗ. Београд: Просветни преглед.
  3. Група аутора (1982). Васпитање ученика за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту у основним школама. Београд: Завод за унапређивање васпитања и образовања.

 

Проф. др Радован Ц. Јовић
(декан у периоду: 1998. – 2001.)

 

Проф. др Драгана Дулић
(декан у периоду: 2001. – 2004.)

Рођена је 15. јануара 1947. године у Београду. Основну и средњу школу завршила jе у Београду, и дипломирала на групи за филозофију Филозофског факултета 1970. године. Магистарски рад одбранила је на Универзитету у Тексасу (Остин, САД) 1972. године. Докторску тезу под називом Теориjски и практични значаj Лефеврове критике свакодневног живота одбранила jе на Факултету политичких наука у Београду 1980. године.

Током 1969. и 1970. године запослена у Савезноj комисиjи за културне везе са иностранством. Од 1975. до 2012. године радила је на Факултету цивилне одбране (Факултет безбедности), где је 1993. године изабрана у звање редовног професора. Током своје каријере учествовала је на више научноистраживачких пројеката из области људске безбедности. Објавила је око 50 научних радова и више превода са француског и енглеског језика.

Била jе члан Савета Факултета цивилне одбране у више мандата, члан Савета, Стручног већа и Већа групациjа Универзитета у Београду, као и шеф Катедре хуманистичких наука Факултета цивилне одбране у више мандата. Такође jе била члан редакциjе часописа Марксистичка мисао, председник Хегеловог друштва у Београду, члан програмског савета Центра за биоетику, а од 2003. била jе главни и одговорни уредник часописа Људска безбедност, као и члан удружења Фулбрајтових стипендиста у Београду.

Најважније књиге:

  1. Дулић, Д. (2008). Мировне и хуманитарне операције. Београд: Факултет безбедности.
  2. Дулић, Д. (2007). Етика и политика хуманитарне помоћи. Београд: Факултет безбедности.
  3. Дулић, Д. (прир.) (2005). Етички проблеми управљања људским ресурсима: хрестоматија. Београд: Факултет цивилне одбране.
  4. Дулић, Д. и Ромчевић, Б. (прир.) (2002). Етика: хрестоматија. Београд: Факултет цивилне одбране.

 

Проф. др Владимир Н. Цветковић
(декан у периоду: 2004. – 2012; 2018. – )

Рођен у Београду 21. августа 1961. године. Основну школу завршио у Новом Саду, а гимназију у Сремским Карловцима (1980). Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду 1985. године, aмагистрирао на Факултету политичких наука у Београду 1989. године. Докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду са темом Грађански индивидуум и утопија умног друштва (1990. год) и на Филозофском факултету у Новом Саду са темом Историјски контекст и политичка димензија филозофског знања (2001. год).

На Факултету народне одбране радио је као сарадник од 1986. године, као доцент од 1992. године и као ванредни професор од 1996. до 1999. године. Током истог периода био је ангажован као научни сарадник виши научни сарадник у Институту за политичке студије у Београду. У звање редовног професора биран 2001. године на предмету Социологија, а по позиву је предавао на Филозофском факултету у Новом Саду (1995-2004. год. ) и на Факултету политичких наука у Београду (1993-1999. год). Запослен и биран у звање научног саветника на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду (2000-2004).

Од 1994. до 1999. године био је главни и одговорни уредник часописа (Нова) српска политичка мисао. Члан је Српског филозофског друштва и Социолошког друштва Србије. Један је од три аутора уџбеника и приређивача хрестоматија из предмета Филозофија за гимназије и средње стручне школе. У Народној скупштини Републике Србије два пута биран за члана Савета Републичке радиодифузне агенције (од 2004. до 2011. године). Носилац је Светосавске награде Министарства просвете Републике Србије за 2006. годину.

Најважније књиге:

  1. Цветковић, В.Н. (2018). Социологија политике: проблеми, теорије, идеологије. Београд: Факултет безбедности.
  2. Цветковић, В.Н. (2017) (прир.). The One Belt, One Road – The Balkan Perspective (Political and Security Aspects). Beograd: Факултет безбедности.
  3. Цветковић, В.Н. (2015). Социологија: основни проблеми, појмови, приступи. Београд: Факултет безбедности.
  4. Цветковић, В.Н. (2013) (прир.). The Balkans and the Middle East: Are They Mirroring Each Other? Београд: Факултет безбедности
  5. Цветковић, В.Н. (прир.) (2010). Ризик, моћ, заштита: увођење у науке безбедности. Београд: Службени гласник и Факултет безбедности.
  6. Цветковић, В.Н. (2007; 1995. Воља за ново: о генеалогији модерности. Београд: Дерета.
  7. Цветковић, В.Н. (2001). Мудрост и моћ. О политичкој димензији филозофије. Београд, Службени лист СРЈ
  8. Цветковић, В.Н. (2000). Полис и филозофија (Античка филозофија и њен историјско- политички хоризонт). Службени лист СРЈ
  9. Цветковић, В.Н. (1998.). Страх и понижење (Југословенски грађански рат и избеглице у Србији), Београд: ИЕС.

 

Проф. др Радомир Милашиновић
(декан у периоду: 2012. – 2015.)

Рођен 1948. године у Горњој Буковици у Црној Гори. Завршио је гимназију у Бијелом Пољу 1967. године, и дипломирао на Факултету политичких наука у Београду 1971. године.  Магистарски рад је одбранио на истом факултету 1975. године, где је докторирао 1978. године на Катедри за уставни и политички систем одбранивши дисертацију под називом Место обавештајних служби у уставном и политичком систему САД.

Од 1972. године радио је у Републичком секретаријату унутрашњих послова СР Србије, а од 1973. до 1988. године у Савезном секретаријату за унутрашње послове. Од 1988. је био ванредни професор на Факултету криминалистичких наука у Загребу, а до 1991. држао је предавања на Правном факултету и Факултету за социологију, филозофију и политикологију Универзитета у Љубљани. Изабран је у звање ванредног професора за предмет Међународно јавно право 1992. године на Правном факултету у Приштини, а исте године је изабран за вишег научног сарадника у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду где је радио до 2001. године. Професор у Вишој школи унутрашњих послова у Београду на предмету Криминологија (2001–2004).  Од 2001. до 2016. године био је редовни професор на предмету Теорије конфликата на Факултету безбедности у Београду, где је од 2004. до 2012. године био и шеф Катедре наука безбедности.

Најважније књиге:

  1. Група аутора (2012). Теорије конфликата. Београд: Факултет безбедности.
  2. Милашиновић, Р. и Милашиновић, С. (2004). Увод у теорије конфликата. Београд: Факултет цивилне одбране.
  3. Милашиновић, Р. (1981). Тајне паралеле: обавештајна служба у међународним односима. Београд: 4. јул.
  4. Милашиновић, Р. (1979). ЦИА: моћ и политика. Београд: Југоштампа.

 

Проф. др Ивица Радовић
(декан у периоду: 
2015. – 2018.)

Рођен 29. јануара 1950. године у Рисну, општина Котор у Црној Гори. Основну школу и гимназију завршио је у Котору, а 1972. године дипломирао на Одсеку за биологију Природно-математичког факултета у Београду. На истом факултету магистрирао је 1976, а затим и докторирао 1981. године.

Од 1972. до 2007. године радио је на Биолошком факултету у звањима од асистента-приправника до редовног професора, а од 2007. до 2018. године био је запослен на Факултету безбедности као редовни професор на предмету Основи екологије. Од 1989. до 1994. године био је продекан, а затим и декан Биолошког факултета у Београду од 1994. до 2001. године.

Од 2008. до 2012. године обављао је функцију државног секретара у Министарству животне средине и просторног планирања Републике Србије, а од 2013. до 2014. године био је помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у Сектору за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем. Од 1994. до 2015. године био је члан савета, експертских група и одбора у државним органима и стручним телима у области заштите животне средине и цивилне заштите.

Најважније књиге:

  1. Павловић, Н. и Радовић, И. (2014). Основи екологије. Бања Лука: Природно-математички факултет.
  2. Група аутора (2012). Управљање еколошком економијом. Београд: Етностил.
  3. Радовић, И. и Петров, Б. (2007). Разноврсност живота I: структура и функција. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  4. Група аутора (2000). Општа и систематска зоологија. Београд: Биолошки факултет.

 

Проф. др Владимир Н. Цветковић
(декан у периоду: 2018. – )