ПРИЈАВА ЗА НОВУ ОБУКУ ЗА СТИЦАЊЕ ДОДАТКА ДИПЛОМИ: ПРИМЕЊЕНА ПСИХОЛОГИЈА У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ

Након великог успеха прве обуке за стицање применљивих и практичних знања и вештина у областима од значаја за обављање послова менаџера безбедности – „Специјалне вештине и безбедносна заштита“, Факултет безбедности покреће другу обуку под називом „Примењена психологија у сектору безбедности“.

Студентима који успешно окончају програм обуке (уз полагање испита за проверу стечених вештина и способности) иста ће бити уписана у додатак дипломи. Додатак дипломи представља јавну исправу и обавезно се издаје, у складу са чл. 125 и 126 Закона о високом образовању, уз диплому о стеченом високом образовању. Осим додатком дипломи, савладавање обуке се верификује и издавањем сертификата, који потписују декан Факултета и представници организација које су учествовале у извођењу обуке.

Пријаве заинтересованих студената ће се вршити путем онлајн обрасца, након чега ће бити објављена ранг листа по времену пријављивања. Пријава почиње у понедељак, 23. новембра 2026. године у 8 часова и завршава се у четвртак,  26.11. у 8 часова, осим у случају да максималан број места буде попуњен раније. Пријаве које стигну пре или после наведеног периода, неће бити разматране. Инструкције за пријаву ће бити благовремено објављене.

Обука траје два дана и одржаће се у суботу и недељу, 5. и 6. децембра 2026. године. Максималан број полазника по једном турнусу обуке је 20. У случају великог интересовања у децембру ће бити организовани додатни термини.

Реализатор обуке је мајор полиције Горан Којић,  главни форензички вештак за форензичко-психолошке анализе и полиграфска испитивања Националног центра за криминалистичку форензику Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Предавач је дипломирани психолог, који је образовање стицао на специјализованим програмима у оквиру престижних високошколских и стручних установа (Филозофски факултет у Београду – Одељење за психологију; Министраство унутрашњих послова Р.Србије; US Department of Justice / Federal Bureau of Investigation; UK Home Office; Backster School of Lie Detection, USA; Hellenic Police Academy; RAID – Police Française; Laboratory for Scientific Interrogation USA-Israel)

Којић је мастер инструктор у области испитивања и ислеђивања, когнитивно-бихејвиоралне анализе, полиграфских метода и преговарања у кризним ситуацијама, са 25 година радног искуства у форензичкој психологији. Извео је  преко  3000 испитивања у најкомплекснијим криминалистичким истрагама Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Као мастер инструктор реализовао је велики број обука за потребе МУП-а, Безбедносно-информативне агенције (БИА), Војне полиције, Војнобезбедносне агенције (ВБА), као и за припаднике полиције више  европских земаља.

Цена обуке је, као и у случају прве обуке, значајно умањена у односу на тржишну цену услуга и износи 16.000 РСД. Плаћање се може вршити у две рате (прецизна упутства за плаћање ће бити накнадно објављена).

ПРОГРАМ

Циљ програма

Циљ програма је да оспособи полазнике да користе научно утемељене форензичко-психолошке методе у сектору безбедности, са фокусом на вођење форензичко-истражних интервјуа, детекцију и когнитивно-бихејвиоралну анализу манипулативног понашања као и на примену дискретних техника за добијање прикривених информација, уз поштовање професионалних, етичких и законских оквира.

Исходи учења / шта ће полазници научити

  • Да разликују приступе у јавном и корпоративном сектору безбедности
  • Да припреме, структурирају и стратешки воде форензичко-истражни интервју
  • Да примењују различиту методологију испитивања / интервјуисања и ислеђивања (Reid Technique, PEACE, O.R.B.I.T. ; Когнитивни интервју).
  • Да детектују манипулацију и ризике људског фактора кроз когнитивно-бихејвиоралну анализу
  • Да примењују технике добијања скривених информација
  • Да стекну информације о примени полиграфских и других истражних метода, уз разумевање њихових предности и ограничења
  • Да препознају типичне грешке у испитивању
  • Да користе најбољу научно утемељену методологију, валидирану у реалним случајевима из праксе

ФОРЕНЗИЧКО-ИСТРАЖНИ ИНТЕРВЈУ

  1. Увод у истражни интервју
  2. Домени примене
  3. Циљеви истражног интервјуа
  4. Разлике у приступима испитивања у јавној и корпоративној безбедности
  5. Припремна фаза испитивања
  6. Анализа информација о предмету истраге /анализе
  7. Анализа информација и израда профила субјеката испитивања / анализе
  8. Теорија случаја vs Флексибилне хипотезе
  9. Стратегија и тактика испитивања
  10. Професионални, етички и правни оквир интервјуа
  11. Први контакт, представљање и успостављање односа сарадње као стратешки ресурс
  12. Управљање нефункционалним понашањем / отпором
  13. Психолошка оптимизација иницијалног стреса
  14. Тактика отварања тема испитивања
  15. Технике за промптно успостављање и одржавање односа сарадње
  16. Типичне грешке у испитивању
  17. Квалитети врхунског испитивача

Варијетети методологије испитивања

  1. Технике испитивања & ислеђивања – John E. Reid (Reid Technique)
  2. Промена парадигме истражног интервјуисања у В. Британији и САД
  3. PEACE метод испитивања
  4. Когнитивни интервју
  5.  S.C.A.N. (Scentific content analysis)
  6. CBCA (Criteria-Based Content Analysis)
  7. Полиграфске методе као помоћни ресурс истраге
  8. Алтернативне методе испитивања – Voice Stress Analyzer, Brainfingerprinting, Магнетна резонанца (МРИ), Пупилометрија, Термално мапирање лица

КОГНИТИВНО- БИХЕВИОРАЛНА ДИЈАГНОСТИКА МАНИПУЛАЦИЈЕ

  1. Феномен манипулације
  2. Мотивација за манипулацију
  3. Манипулативни модели
  4. Фактори успешности детекције манипулације
  5. Први корак у откривању манипулације
  6. Бихевиорална анализа невербалних садржаја
  7. Когнитивна анализа и симптоматологија манипулације у вербалним садржајима
  8. Општа когнитивно-бихевиорална дијагностичка упутства

ТЕХНИКЕ ЗА ДИСКРЕТНО ДОБИЈАЊЕ СКРИВЕНИХ  ИНФОРМАЦИЈА

  1. Креирање и одржавање  односа сарадње као стратешки ресурс у добијању скривених информација
  2. Психолошка логика и принципи у основи техника
  3. Технике

Безбедност на раду почиње од знања: Одржана обука за представнике синдиката о безбедности и здрављу на раду

Пуна примена Конвенције бр. 161 Међународне организације рада, јачање сарадње стручњака за безбедност и здравље на раду и служби медицине рада, као и боља заштита запослених при екстремним температурама, неке су од тема тродневне обуке за представнике Савеза самосталних синдиката Србије, одржане у оквиру пројекта „Унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Србији“, који спроводи Међународна организација рада, а финансира Европска унија.

Обука је одржана од 20. до 22. октобра у Сокобањи, а знање које Академија за корпоративну безбедност и заштиту на раду развија за стручњаке из приватног и јавног сектора овога пута је стигло и до представника запослених, оних који у радним колективима први уочавају ризике и захтевају боље услове рада.

Академија је покренута као модуларни програм целоживотног учења који повезује теоријско знање и практично искуство. Усклађена је са Законом о високом образовању и обухвата безбедност и здравље на раду, информациону безбедност, заштиту лица, имовине и пословања, инспекцијски надзор и управљање ризицима. Представља пример партнерства академске заједнице, привреде и цивилног друштва.

Предавања и интерактивне радионице водили су стручњаци Вера Божић Трефалт и професор Петар Булат. Учесници су анализирали у којој мери је Конвенција 161 МОР-а о службама медицине рада пренета у прописе Републике Србије, какве су последице њене непотпуне примене и шта је потребно за њено пуно спровођење. Разматрано је и тренутно стање медицине рада у Србији, од лиценцирања специјалиста и услуга до епидемиологије професионалних болести, уз поређење са праксом у Европској унији на примеру Словеније.

Посебна пажња посвећена је јачем повезивању саветника и сарадника за безбедност и здравље на раду са службама медицине рада и истицање примера добре праксе. Говорило се и о моделима континуиране едукације у области заштите на раду, као и о томе како организовати рад када температуре достигну екстремне вредности.

Завршни део обуке био је посвећен одборима за безбедност и здравље на раду, њиховој улози и значају. Фокус је био и на припреми представника запослених да активно учествују у раду тих одбора.

Циљ пројекта Међународне организације рада, у оквиру кога је обука организованао, је стварање безбеднијих, здравијих и праведнијих услова рада кроз усклађивање законодавног оквира са стандардима ЕУ и конвенцијама МОР-а, јачање институционалних капацитета, унапређење и дигитализацију информационих система у области БЗР и инспекције рада, као и кроз обуке, размену искустава и подизање свести институција и социјалних партнера.

Извор: https://naled.rs/vest-bezbednost-na-radu-pocinje-od-znanja-12664

Акредитација Факултета безбедности за обављање научноистраживачке делатности

Одбор за акредитацију научноистраживачких организација Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, на седници одржаној 14. јула 2026. године донео је Одлуку о акредитацији Факултет безбедности као државног факултета у области друштвених наука – науке безбедности, за обављање научноистраживачке делатности на период од пет година.

УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026

Четврта научна конференција националног карактера са међународним учешћем „УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026“, коју су организовали Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду одржана је 6. јула 2026. године. Овогодишња конференција окупила је више од 60 истраживача и стручњака из различитих научних области. У раду конференције учествовали су представници бројних високошколских установа, међу којима су Архитектонски факултет, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Филозофски факултет, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Факултет техничких наука и Правни факултет Универзитета у Новом Саду, као и Факултет заштите на раду из Ниша, Криминалистичко-полицијски универзитет, као и са универзитета из региона (универзитети у Скопљу и Бањој Луци). Поред тога, конференција је окупила представнике научноистраживачких института, укључујући Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за међународну политику и привреду и Институт за политичке студије, као и представнике других институција и привредних субјеката.

Након поздравних обраћања декана Факултета безбедности, проф. др Младена Милошевића, продеканке за науку и сарадњу са Универзитетом Архитектонског факултета, проф. др Јелене Ристић Трајковић, и ректора Универзитета у Београду, проф. др Владана Ђокића, који је Конференцију свечано отворио, учесницима су се обратиле и председнице Организационог одбора, проф. др Светлана Станаревић и проф. др Александра Ђукић.

Уводна предавања одржале су Ана Параушић Маринковић, научна сарадница на тему „Урбана безбедност на раскршћу: интердсициплинарни приступ проучавању безбедности у градовима“ и проф. др Јасна Гузијан на тему „Просторни идентитет и безбедност“.

Након уводних предавања уследиле су презентације више од 30 научних и стручних радова, организованих у шест тематских сесија. Као и на претходним конференцијама, потврђен је значај повезивања области безбедности и урбаног развоја са другим научним дисциплинама, чиме се подстиче стварање нових знања која доприносе квалитетнијем разумевању, планирању, обликовању и коришћењу урбаног простора у условима савремене трансформације градова.

Током дискусија посебно је истакнута потреба за даљим развојем мултидисциплинарног и интердисциплинарног приступа у заједничким активностима академских институција. Учесници су се сагласили да јачање сарадње и повезивање различитих научних области представља важан предуслов за успешно сагледавање и решавање савремених изазова урбаног развоја и безбедности, као и за проналажење адекватних одговора на потребе друштва, локалних заједница и грађана.