Категорија: Вести

Пуна примена Конвенције бр. 161 Међународне организације рада, јачање сарадње стручњака за безбедност и здравље на раду и служби медицине рада, као и боља заштита запослених при екстремним температурама, неке су од тема тродневне обуке за представнике Савеза самосталних синдиката Србије, одржане у оквиру пројекта „Унапређење безбедности и здравља на раду и инспекције рада у Србији“, који спроводи Међународна организација рада, а финансира Европска унија.

Обука је одржана од 20. до 22. октобра у Сокобањи, а знање које Академија за корпоративну безбедност и заштиту на раду развија за стручњаке из приватног и јавног сектора овога пута је стигло и до представника запослених, оних који у радним колективима први уочавају ризике и захтевају боље услове рада.

Академија је покренута као модуларни програм целоживотног учења који повезује теоријско знање и практично искуство. Усклађена је са Законом о високом образовању и обухвата безбедност и здравље на раду, информациону безбедност, заштиту лица, имовине и пословања, инспекцијски надзор и управљање ризицима. Представља пример партнерства академске заједнице, привреде и цивилног друштва.

Предавања и интерактивне радионице водили су стручњаци Вера Божић Трефалт и професор Петар Булат. Учесници су анализирали у којој мери је Конвенција 161 МОР-а о службама медицине рада пренета у прописе Републике Србије, какве су последице њене непотпуне примене и шта је потребно за њено пуно спровођење. Разматрано је и тренутно стање медицине рада у Србији, од лиценцирања специјалиста и услуга до епидемиологије професионалних болести, уз поређење са праксом у Европској унији на примеру Словеније.

Посебна пажња посвећена је јачем повезивању саветника и сарадника за безбедност и здравље на раду са службама медицине рада и истицање примера добре праксе. Говорило се и о моделима континуиране едукације у области заштите на раду, као и о томе како организовати рад када температуре достигну екстремне вредности.

Завршни део обуке био је посвећен одборима за безбедност и здравље на раду, њиховој улози и значају. Фокус је био и на припреми представника запослених да активно учествују у раду тих одбора.

Циљ пројекта Међународне организације рада, у оквиру кога је обука организованао, је стварање безбеднијих, здравијих и праведнијих услова рада кроз усклађивање законодавног оквира са стандардима ЕУ и конвенцијама МОР-а, јачање институционалних капацитета, унапређење и дигитализацију информационих система у области БЗР и инспекције рада, као и кроз обуке, размену искустава и подизање свести институција и социјалних партнера.

Извор: https://naled.rs/vest-bezbednost-na-radu-pocinje-od-znanja-12664

Четврта научна конференција националног карактера са међународним учешћем „УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026“, коју су организовали Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду одржана је 6. јула 2026. године. Овогодишња конференција окупила је више од 60 истраживача и стручњака из различитих научних области. У раду конференције учествовали су представници бројних високошколских установа, међу којима су Архитектонски факултет, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Филозофски факултет, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Факултет техничких наука и Правни факултет Универзитета у Новом Саду, као и Факултет заштите на раду из Ниша, Криминалистичко-полицијски универзитет, као и са универзитета из региона (универзитети у Скопљу и Бањој Луци). Поред тога, конференција је окупила представнике научноистраживачких института, укључујући Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за међународну политику и привреду и Институт за политичке студије, као и представнике других институција и привредних субјеката.

Након поздравних обраћања декана Факултета безбедности, проф. др Младена Милошевића, продеканке за науку и сарадњу са Универзитетом Архитектонског факултета, проф. др Јелене Ристић Трајковић, и ректора Универзитета у Београду, проф. др Владана Ђокића, који је Конференцију свечано отворио, учесницима су се обратиле и председнице Организационог одбора, проф. др Светлана Станаревић и проф. др Александра Ђукић.

Уводна предавања одржале су Ана Параушић Маринковић, научна сарадница на тему „Урбана безбедност на раскршћу: интердсициплинарни приступ проучавању безбедности у градовима“ и проф. др Јасна Гузијан на тему „Просторни идентитет и безбедност“.

Након уводних предавања уследиле су презентације више од 30 научних и стручних радова, организованих у шест тематских сесија. Као и на претходним конференцијама, потврђен је значај повезивања области безбедности и урбаног развоја са другим научним дисциплинама, чиме се подстиче стварање нових знања која доприносе квалитетнијем разумевању, планирању, обликовању и коришћењу урбаног простора у условима савремене трансформације градова.

Током дискусија посебно је истакнута потреба за даљим развојем мултидисциплинарног и интердисциплинарног приступа у заједничким активностима академских институција. Учесници су се сагласили да јачање сарадње и повезивање различитих научних области представља важан предуслов за успешно сагледавање и решавање савремених изазова урбаног развоја и безбедности, као и за проналажење адекватних одговора на потребе друштва, локалних заједница и грађана.

Одржана је Четврта меморијална научно-стручна конференција „Предраг Марић“, посвећена савременом интегрисаном управљању ризицима од катастрофа, у заједничкој организацији Универзитета у Београду, Факултета безбедности, Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Института за међународну политику и привреду. Конференција је још једном потврдила свој значај као место сусрета науке, струке и институција, са заједничким циљем да се кроз дијалог, размену искустава и представљање нових истраживања допринесе унапређењу система смањења ризика од катастрофа, заштите и спасавања и јачања отпорности друштва.

У оквиру свечаног дела конференције присутнима су се обратили проф. др Младен Милошевић, декан Факултета безбедности, др Ана Јовић Лазић у име проф. др Бранислава Ђорђевића, директора Института за међународну политику и привреду, проф. др Владимир М. Цветковић као председник Организационог одбора, Лука Чаушић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације, као и државни секретар МУП-а Владан Заграђанин.

Током свечане академије додељене су и награде: награда за најбољи научни рад са Треће меморијалне конференције додељена је проф. др Божидару Бановићу за рад „Нормативни оквир Европске уније за контролу и управљање ризицима развоја и примене вештачке интелигенције“, док је годишња награда „Предраг Марић“ за изузетан стручни допринос додељена Драгану Ћапину, председнику Ватрогасног савеза Србије.
На конференцији су представљени радови који осветљавају различите димензије савременог управљања ризицима од катастрофа, међу којима су: „Улога високошколских установа у развоју мултидисциплинарног и интегрисаног управљања ризицима“, „Катастрофе и девијантно понашање: фактори ризика и перцепције грађана у Србији“, „Увођење формалног образовања о природним непогодама у предуниверзитетско образовање у Србији“, „Вештачка интелигенција у интегрисаном управљању ризицима од катастрофа: одрживост и људска безбедност у Републици Србији“, „Искуства у организацији и реализацији вежби евакуације угрожених из образовних објеката“, „Улога електронских комуникација и медија у интегрисаном управљању ризицима – пример система хитног узбуњивања јавности“, „Корпоративна безбедност као интегрални део система смањења ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама“, „Примена локацијски базираних сервиса као дела система интегрисаног управљања ризицима од природних катастрофа“, „Значај, садржај и имплементација еколошких, друштвених и управљачких принципа у области одрживости и развоја локалних заједница“, „Отпорност на катастрофе у Србији: перцепције кључних актера“, „Ризик и осигурање од земљотреса у банкарском систему“, „Значај Факултета безбедности у образовању будућих стручњака за савремено интегрисано управљање ризицима“, „Прелиминарни осврт на мултисекторски приступ управљању еколошким ризицима у светлу еколошке безбедности“, „Кривичноправне рефлексије о Закону о информационој безбедности“, „Улога медија у обликовању перцепције тероризма“, „Интегрисани алгоритам за управљање ризицима економских катастрофа: од егзогених шокова до ендогених рањивости“, „Организација интервентно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама изазваним опасним материјама“, „Операциона-лизација отпорности локалних заједница на поплавни ризик: капитални приступ и модел процене“ и „Анализа физичких и психолошких стратегија сигурности у школама и њихов утицај на заштиту и безбедност ученика“.

Са посебним пијететом негована је успомена на генерала полиције Предрага Марића, човека који је оставио неизбрисив траг у развоју савременог система смањења ризика од катастрофа у Републици Србији. Ова конференција је показала да његово дело и визија и даље живе кроз институције, стручњаке, истраживаче и младе генерације које настављају да граде безбедније, отпорније и одговорније друштво.