Категорија: Насловна

Међународни научна конференција Безбедност у Европи и светски мир

Од 16. до 18. септембра 2026. године на Филозофском факултету у Љубљани одржана је тродневна међународна научна конференција „Безбедност у Европи и светски мир“. На конференцији је учествовало преко 30 филозофа, социолога, политиколога, економиста, експерата из области безбедности и других области из осам држава. Скуп је био хибридног карактера уз предавања уживо и на даљину. Конференцију су заједнички организовали Педагошки институт из Љубљане; Филозофски факултет Универзитета у Љубљани; Факултет безбедности Универзитета у Београду; Институт за друштвена истраживања из Београда и Институт за студије рада из Љубљане.

На отварању учеснике скупа поздравили су проф. др Мојца Шламбергер Брезар, деканица Филозофског факултета из Љубљане; проф. др Младен Милошевић, декан Факултета безбедности из Београда и Неша Вречер, истраживач у име Института за студије рада.

Уводна предавања и панел-дискусије билe су фокусиранe на следеће кључне теме:

  • Противречности савременог капитализма и милитаризација: учесници су разматрали на који начин повећана издвајања за наоружање и притисци ка милитаризацији унутар Европске уније утичу на стабилност привреде и социјални положај грађана.
  • Критичка анализа улоге ЕУ и НАТО-а: разматране су политичке промене у односима европских сила, САД и актера у успону, уз оцену да изостанак самосталних мировних иницијатива ЕУ поткопава шансе за дугорочну стабилност.
  • Позиција периферије и несврстаност: посебан фокус стављен је на улогу и перспективе мањих европских и балканских земаља, при чему је наглашена потреба за редефинисањем безбедносних политика кроз концепт активне неутралности и међународне солидарности.
  • Рат у Украјини и глобални поредак: анализирани су узроци и трајне последице сукоба у Украјини на трансформацију глобалних савеза.

Посебно запажено излагање имао је проф. др Растко Мочник, који је истакао значај критичке теорије и независног научног простора за разумевање савремених ратних жаришта и излазак из геополитичке кризе.

Организатори су на затварању скупа поручили да је успостављање трајно одрживог мира у Европи могуће само уз темељну ревизију досадашње парадигме савремене цивилизације и безбедносних доктрина путем отвореног дијалога који превазилази уске војне и блоковске интересе.

У плану је публиковање зборника радова учесника конференције. Иницијатива да конференција постане традиционални регионални научни форум добила је подршку од свих организатора и учесника.

УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026

Четврта научна конференција националног карактера са међународним учешћем „УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2026“, коју су организовали Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду одржана је 6. јула 2026. године. Овогодишња конференција окупила је више од 60 истраживача и стручњака из различитих научних области. У раду конференције учествовали су представници бројних високошколских установа, међу којима су Архитектонски факултет, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Филозофски факултет, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, Факултет техничких наука и Правни факултет Универзитета у Новом Саду, као и Факултет заштите на раду из Ниша, Криминалистичко-полицијски универзитет, као и са универзитета из региона (универзитети у Скопљу и Бањој Луци). Поред тога, конференција је окупила представнике научноистраживачких института, укључујући Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за међународну политику и привреду и Институт за политичке студије, као и представнике других институција и привредних субјеката.

Након поздравних обраћања декана Факултета безбедности, проф. др Младена Милошевића, продеканке за науку и сарадњу са Универзитетом Архитектонског факултета, проф. др Јелене Ристић Трајковић, и ректора Универзитета у Београду, проф. др Владана Ђокића, који је Конференцију свечано отворио, учесницима су се обратиле и председнице Организационог одбора, проф. др Светлана Станаревић и проф. др Александра Ђукић.

Уводна предавања одржале су Ана Параушић Маринковић, научна сарадница на тему „Урбана безбедност на раскршћу: интердсициплинарни приступ проучавању безбедности у градовима“ и проф. др Јасна Гузијан на тему „Просторни идентитет и безбедност“.

Након уводних предавања уследиле су презентације више од 30 научних и стручних радова, организованих у шест тематских сесија. Као и на претходним конференцијама, потврђен је значај повезивања области безбедности и урбаног развоја са другим научним дисциплинама, чиме се подстиче стварање нових знања која доприносе квалитетнијем разумевању, планирању, обликовању и коришћењу урбаног простора у условима савремене трансформације градова.

Током дискусија посебно је истакнута потреба за даљим развојем мултидисциплинарног и интердисциплинарног приступа у заједничким активностима академских институција. Учесници су се сагласили да јачање сарадње и повезивање различитих научних области представља важан предуслов за успешно сагледавање и решавање савремених изазова урбаног развоја и безбедности, као и за проналажење адекватних одговора на потребе друштва, локалних заједница и грађана.

Представљени резултати истраживања о миграцијама

У организацији Међународне организације за миграције у Србији (IOM) 22.06.2026. одржан је скуп посвећен представљању резултата академских истраживања реализованих у оквиру пројекта „Промовисање управљања миграцијама заснованог на доказима за јачање развојног потенцијала миграција“.

Уводна обраћања имали су декан Факултета безбедности проф. др Младен Милошевић, деканка Факултета политичких наука проф. др Маја Ковачевић, и шеф канцеларије Међународне организације за миграције (IOM) у Србији Марко Милићевић. Том приликом истакнут је значај сарадње академске заједнице, међународних организација и институција Републике Србије у развоју политика заснованих на доказима, као и важност мултидисциплинарног приступа у одговору на савремене миграционе изазове.

Резултате истраживања Факултета безбедности представили су проф. др Владимир Ајзенхамер, проф. др Петар Станојевић и доц. др Михајло Копања. Истраживање под називом „Tabletop евалуација система управљања миграцијама у Републици Србији: планови реаговања (contingency planning), перцепције актера, симулирана кризна ситуација и препоруке за унапређење јавних политика“ било је усмерено на свеобухватну процену капацитета Републике Србије за одговор на потенцијалну нову миграциону кризу.

Истраживање је реализовано кроз три међусобно повезане фазе: анализу националног, европског и међународног нормативног и стратешког оквира управљања миграцијама, спровођење полуструктурисаних и дубинских интервјуа са представницима релевантних институција и организација, као и кроз развој и реализацију симулационе вежбе (MigrationTTX), током које су тестирани постојећи институционални капацитети, механизми координације и потенцијални одговори система у условима наглог повећања миграционих токова.

Међу кључним налазима истраживања издвојени су промењен однос европских држава према миграцијама у односу на 2015. годину, који подразумева већи ризик од продуженог задржавања миграната у Републици Србији, као и постепени губитак институционалног сећања услед кадровских промена у систему. Као правци даљег развоја идентификовани су јачање улоге система безбедности, очување хуманог приступа, унапређење људских и координационих капацитета и развој снажније међуинституционалне сарадње.

Резултате другог истраживачког тима представили су проф. др Наталија Перишић и проф. др Дејан Павловић са Факултета политичких наука и др Даница Шантић са Географског факултета Универзитета у Београду. Истраживање је било посвећено интеграцији радника миграната у локалне заједнице и тржиште рада, са посебним фокусом на улогу различитих актера у процесу њихове интеграције.

Истраживање је спроведено у Шапцу, Краљеву, Нишу и Суботици, кроз анализу правно-административне, економске и социо-културне димензије интеграције. Резултати су показали да су законске измене из 2023. године значајно унапредиле услове за запошљавање страних радника у Србији, али да и даље постоје бројни изазови, пре свега у области информисаности, језичке интеграције и упознавања миграната са њиховим правима и обавезама.

Пројекат је реализован уз подршку Међународне организације за миграције (IOM), у сарадњи са UNHCR-ом, UNDP-ом, UNICEF-ом и Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије, а финансиран је средствима Migration Multi-Partner Trust Fund-а (MPTF).

Договорено унапређење сарадње са Институтом за упоредно право

Декан Факултета безбедности, проф.  др Младен Милошевић је 12. јуна 2026. године одржао радни састанак са колегом др Милошем Станићем, вршиоцем дужности директора Института за упоредно право.

Том приликом је констатовано да досадашња сарадња између две институције, на основу раније склопљеног споразума о сарадњи, може бити значајно проширена и интензивирана.

Правци у којима би се будућа сарадња могла развијати су заједничко учешће у организовању научних конференција и тематских скупова, организација гостујућих предавања, зајденичко конкурисање на позиве за  финансирање  научно-истраживачких пројата, објављивање научних радова писаних у коауторству колега из обе институције и многи други.

Реализована симулациона вежба о управљању миграционим кризама у Републици Србији

У оквиру истраживања „Tabletop евалуација система управљања миграцијама у Републици Србији: планови реаговања (contingency planning), перцепције актера, симулирана кризна ситуација и препоруке за унапређење јавних политика“, тим Факултета безбедности Универзитета у Београду реализовао је 04.06.2026. симулациону вежбу (Tabletop Exercise – TTX) посвећену управљању миграционим кризама у Републици Србији.

Вежба је одржана у Националном симулационом Центру за безбедносне ризике на Факултету безбедности, а представља једну од завршних активности истраживања које се спроводи у оквиру пројекта „Промовисање управљања миграцијама заснованог на доказима за јачање развојног потенцијала миграција“.

У раду су учествовали представници државних институција, међународних организација, организација цивилног друштва, локалних самоуправа, медија и академске заједнице.

Током вежбе учесници су, кроз симулирани сценарио повећаног миграционог притиска, анализирали постојеће капацитете система, изазове међуинституционалне координације, управљање смештајним капацитетима, заштиту рањивих категорија миграната, комуникацију са јавношћу, као и могуће правце унапређења јавних политика у области миграција.

Посебан сегмент вежбе чинила је употреба интерактивних дигиталних мапа и визуелизација развијених за потребе симулације, које су омогућиле динамичко праћење миграционих токова, оптерећености смештајних капацитета, промена дуж миграционе руте и друштвених реакција током развоја кризне ситуације.

Реализацијом ове активности Факултет безбедности још једном је потврдио значај повезивања научноистраживачког рада, симулационих метода и међуинституционалне сарадње у разматрању комплексних безбедносних изазова савременог друштва.