Категорија: Вести

Факултет безбедности Универзитета у Београду учествовао је у организацији и спровођењу дводневне међународне конференције на тему: „Смањење ризика од катастрофа – модели и праксе на међународном и националном нивоу“. Конференција је одржана у оквиру пројекта: „ЕУ за Србију отпорну на катастрофе“ финансираног од стране Европске уније који је реализовао Програм уједињених нација за развој (UNDP). У реализацији конференције учествовао је и Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Конференција је одржана 13. и 14. октобра у конференцијским просторијама хотела „Мона Плаза“. Конференција је окупила преко 100 представника академске и међународне заједнице, професионалаца из области управљања ризицима, као и надлежних институција са циљем размене знања и искустава у областима од значаја за смањење ризика од катастрофа и сагледањем њихових импликација на животе и здравље људи, привредни развој, инфраструктуру, заштиту животне средине, друштвену и економску стабилност земље.

Поздравни говор учесницима конференције у име Декана Факултета безбедности одржао је проф.др Борис Кордић. Након тога учесницима конференције обратили су се Тристан Симонарт, тим лидер за међународну сарадњу у области цивилне заштите Генералног директората за европске послове цивилне заштите и хуманитарне помоћи (DG ECHO) и шеф сектора операција III у Делегацији Европске уније у Републици Србији Сакеларис Хурдас. Као представници Републике Србије обратили су се помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић; професор др Ивица Радовић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Горан Пузовић, директор ЈВП „Србијаводе“ и Борко Драшковић, директор Републичког геодетског завода. О унапређењу националног система смањења ризика од катастрофа своје анализе представили су Жарко Петровић, тим лидер за витални развој UNDP и Живко Бабовић, начелник Управе за управљање ризиком и цивилну заштиту, Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. У оквиру дела резервисаног за представљање Регистра ризика Дарко Вучетић, помоћник директора Републичког геодетског завода Србије, представио је Регистар ризика од катастрофа –  јединствену интерактивну дигиталну базу.

У шест панела у којима су учествовали представници 14 универзитета из Европе и региона  и стручњаци из области смањења ризика од катастрофа, током рада конференције:

1. Представљени су основни теоријски концепти и оквири акције на глобалном и националним нивоима,
2. Расправљано је на тему утицаја друштвеног амбијента при подизању отпорности заједнице на катастрофе,
3. Изложена су решења која могу да допринесу подизању економске отпорности на катастрофе,
4. Дискутовано је о подизању отпорности здравственог система на катастрофе,
5. Разговарано је о заштити животне средине и адаптацији на климатске промене, односно како отпорност на климатске промене смањује ризик од катастрофа,
6. Изнесена су искуства на тему изградње отпорности локалних заједница на катастрофе.

У закључним разматрањима учесници конференције су изразили став да је конференција испунила своју друштвену функцију. Промотивним активностима посвећених  конференцији скренута је пажња јавности на тему, указано је на то да треба максимално искористити медије како би се подигла свест о ризицима и опасностима којима су грађани изложени. Подсећање на основне принципе управљања ризицима и искуства из претходних догађаја доприносе неопходној синергији и подизању отпорности система на катастрофе. Један од резултата конференције је и подизање нивоа културе превенције и указивање на значај и улогу образовних и научно-истраживачких институција у том процесу. Посебно је значајна чињеница да ће учесници конференције своје радове објавити у тематском зборнику који ће бити доступан научној заједници и професионалцима који се баве облашћу смањења ризика од катастрофа.

Видео записе са конференције можете погледати на следећем линку:

• https://re-set-summit.adriamediagroup.com/medunarodna-konferencija-smanjenje-rizika-od-katastrofa/

У оквиру другог циклуса „Стратешки правци развоја Србије у 21. веку“, у Српској академији наука и уметности 23. септембра 2022. године, одржан је скуп посвећен науци, под називом „Наука: стање и перспективе“.

На скупу су разматрани релевантни проблеми науке у Србији, од њеног финансирања до научне продукције. Већи део програма био је посвећен компаративним анализама кључних аспеката науке у Србији и земљама Европске уније. Скуп су обележиле и засебне теме у различитим научним областима, а посебна пажња била је усмерена на значају иновација у нашој земљи.

О иновационој делатност у Републици Србији на предавању по позиву говорио је др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност и доцент на Факултету  безбедности.

У економији заснованој на знању, иновације заузимају значајно место јер „стварање и размена знања није сама себи циљ већ представља основу и извор за нове иновације, било да се ради о технолошким, производним, маркетиншким, иновацијама у области организације, начина и модела пословања“, истакао је Ракоњац.

Будући да су иновације засноване на стварању и заштити интелектуалне својине, Ракоњац је посебну пажњу посветио изворима финансирања и ризицима приликом инвестирања у сектор високотехнолошке индустрије и покретању стратап предузећа, као и комерцијализацији. Овом приликом, посебно је истакао важност нераскидиве везе између државне политике, привреде и научноистраживачког рада.

• Презентација доц. др Ивана Ракоњца „Иновациона делатност“

Друга по реду научна конференција „Урбана безбедност и урбани развој“ одржана је 01. јула 2022. године у просторијама Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Конференција је националног карактера са међународним учешћем и у њеној припреми, организацији и реализацији учествовали су Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду.

Била је ово једна од првих домаћих уживо реализованих научних конференција након две године рада у онлајн окружењу. Овом приликом окупило се више од 100 научника, истраживача и стручњака из бројних научних области: архитектуре, безбедности, политичких наука, техничких наука, географије, екологије, шумарства, социологије, војних и других наука. Учесници конференције били су представници државних и приватних универзитета из Србије (универзитети у Београду, Нишу, Новом Саду, Новом Пазару и Универзитет одбране) и иностранства (универзитети у Љубљани, Скопљу, Бањој Луци, Осијеку, Подгорици, Софији и Магнитогорску),  као и института и других установа попут Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије и Завода за заштиту споменика културе Републике Србије.

На самом почетку, учесницима конференције обратили су се проф. др Ратко Ристић, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду, доц. др Александра Илић, продекан Факултета безбедности, проф. др Душан Игњатовић, продекан Архитектонског факултета и проф. др Светлана Станаревић испред Организационог одбора Конференције.

Уводна предавања су отворила питања „нових урбаних изазова, политика и процеса на почетку 21. века у европским градовима са могућношћу прилагођавања“ (др Наташа Пицхлер-Милановић, виша научна сарадница), односно, „интегралног сагледавања конципирања и артикулације простора са пронађеном мером усклађивања отворености и флексибилности са компонентама непредвидивости“ (проф. др Ана Никезић). Након уводних предавања, учесници су имали могућност да чују презентације аутора више од 40 радова, организованих у 7 сесија уживо и једној онлајн сесији.

Теме о којима се дискутовало на конференцији на различите начине повезале су област безбедности са урбаним простором и његовим развојем, обухватајући широки спектар питања попут урбанизације безбедности, глобализације, урбаног развоја и трансформације градова. Као најзначајнији закључак рада конференције може се издвојити исказана жеља и потреба свих учесника да се више негује мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ у заједничким активностима академских институција, како би се адекватно одговорило потребама друштва, заједнице и појединаца. Ово је посебно наглашено у завршној речи конференције, коју је дала проф. др Александра Ђукић.

У сарадњи са Амбасадом Републике Кореје, Факултет безбедности Универзитета у Београду је, у четвртак 23. јуна, организовао панел дискусију под називом „Могући мировни режим на Корејском полуострву и питање севернокорејског нуклеарног наоружања“. Догађају су, поред студената Факултета безбедности, присуствовали су и бројни стручњаци, новинари и припадници дипломатског кора.

Скуп су отворили његова екселенција, Ђеунг Ли, Амбасадор Републике Кореје у Србији и проф. др Александра Илић, продеканка Факултета безбедности. Главни говорник био је др Вон Гон Парк, професор на катедри за Севернокорејске студије Ихва Универзитета у Сеулу и члан Саветодавног одбора Министарства спољних послова Републике Кореје. Испред Факултета безбедности, у дискусији су учествовали проф. др  Зоран Јефтић, доц. др Владимир Ајзенхамер и асист. мс Михајло Копања.

Делегација амбасаде Исламске Републике Иран у Србији, на челу са Њ.Е. господином Рашидом Хасаном Пур Баеием, посетила је Факултет безбедности и том прилико вођен је разговор са деканом проф. др Владимиром Н. Цветковићем о сарадњи Факултета безбедности са другим одговарајућим институцијама у Ирану на основу споразума који је Универзитет у Београду потписао са Универзитетом у Техерану и Универзитетом за примењене науке и технологију.