Категорија: Насловна

Покренут нови програм НАЛЕДа и Факултета безбедности – Академија за корпоративну безбедност и заштиту на раду

Факултет безбедности и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) покренули су заједнички едукативни програм под називом Академија за корпоративну безбедност и заштиту на раду. Иновативни концепт има за циљ унапређење знања и вештина стручњака из ових области, кроз синергију теоријских знања и практичних искустава.

– У ери убрзаних промена и озбиљних изазова у области корпоративне безбедности, неопходно је стално унапређивање знања и примена савремених стандарда и добрих пракси. Овај модуларни програм ће омогућити стручњацима из приватног и јавног сектора да се додатно едукују и примене стечена знања у својим организацијама – изјавио је декан Факултета безбедности, проф. др Младен Милошевић, при потписивању споразума са НАЛЕД-ом, на основу кога ће ускоро бити расписан конкурс за упис на програме Академије.

Реч је о модуларном програму целоживотног учења, који обухвата кључне области попут безбедности и здравља на раду, информационе безбедности, заштите лица, имовине и пословања, инспекцијског надзора и управљања ризицима. Програм је усклађен са Законом о високом образовању и пружа прилику полазницима да стекну специјализована знања и вештине.

Извршна директорка НАЛЕД-а, Виолета Јовановић, указала је на значај ове сарадње академске заједнице са привредом и цивилним друштвом.

–  Драго ми је да смо у партнерству са Факултетом безбедности креирали програм који одговара на актуелне пословне изазове, те пружа конкретна решења која најпре треба да олакшају привредним субјектима да послују у складу са законом. Едукативни програми Академије ће полазницима омогућити увид у најбоље праксе и повезивање са експертима из области корпоративне безбедност и заштите на раду – истакла  је Јовановић.

Она је додала да ће Академија постати кључна платформа за стручно усавршавање у овој  области, пружајући практична и применљива знања за унапређење безбедносних пракси у Србији.

Програм ће се спроводити у просторијама Факултета безбедности, НАЛЕД-а, а могући су и облици рада код самих привредних субјеката и других актера.

Одржан научни скуп – ГЕОПОЛИТИКА МАЛИХ ДРЖАВА

Пету годину за редом, у Великој сали Института за међународну политику и привреду одржан је годишњи научни скуп о геополитици и стратешким студијама у организацији Института и Факултета безбедности, Универзитета у Београду. Ове године тематски фокус научног скупа био је на геополитици малих држава – често заборављеним, али врло значајним актерима у међународној арени. Скуп су отворили др Ивона Лађевац, заменик директора Института за међународну политику и привреду и проф. др Мирослав Младеновић, продекан за науку Факултета безбедности.

На првом панелу којим је модерирао др Миломир Степић са Института за политичке студије, говорили су др Стефано Валенте са Сапиенца универзитета из Рима и др Данило Бабић са Института за међународну политику и привреду. У свом излагању др Валенте је представио геополитички утицај Катара кроз начин на који ова држава користи своје енергетске ресурсе, али и дипломатско умеће у широј регионалној равнотежи на Блиском Истоку. Фокусирајући се на другу страну Арабијског полуострва, Др Данило Бабић је изнео своје истраживање Џибутија кроз њихове покушаје да управљају сопственом географском рентом у светлу војног присуства свих светских сила на њиховој територији.

Други панел пружио је теоријски и концептуални осврт на питање малих држава. Др Небојша Вуковић, са Института за међународну политику и привреду поставио је пред себе и учеснике скупа наизглед просто али заправо врло компликовано питање – шта су то мале државе? Доц. др Марко Ковачевић са Факултета политичких наука је у свом раду приступио из угла критичке геополитике указујући на могућности и потребу за новим дијалогом између геополитичке мисли и теорија међународних односа. Доц. др Михајло Копања са Факултета безбедности, је сличним путем пропитивао утицај поларности на опсег стратешких опција малих држава указујући да потенцијална мултиполарност која долази може довести до ширих стратешких могућности малих држава. Другим панелом је модерирао мср Душан Спасојевић, докторант на Факултету безбедности.

Трећи панел, којим је модерирао др Небојша Вуковић, фокусирао се на мале државе Балкана. У првом излагању др Миломир Степић са Института за политичке студије указао је, кроз истраживање које је спровео са доц. др Жељком Будимиром са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци,  како је Балкан регион својеврсне геополитичке дихотомије повезивања и раздвајања, и начине на који то утиче на државе региона. Мср Стефан Бошковић са Института за међународну политику и привреду, презентовао је тежње Албаније ка оснаживању сопствене улоге у региону Западног Балкана. Мср Марко Мандић са Инстиута друштвених наука указао је на бројне унутрашње изазове геополитичког самоодређења Црне Горе у савременом добу и политичким поларизацијама које се одвијају деценијама у овој држави.

Четврти панел пружио је поглед на мале државе у другим регионима света. Др Богдан Стојановић са Института за међународну политику и привреду посматрао је Израел и степен милитаризма и милитаризације његовог друштва истичући како сложеност геополитичке ситуације у којој се Израел налази ствара зачаран круг (ре)милитаризације. Затим, мср Душан Спасојевић са Факултета безбедности је приказао како је Кипарско питање и геополитичка ситуација Кипра производ хладноратовски погодби и попуштања унутар хијерархије НАТО савезница. Др Рајко Петровић, са Института за европске студије, анализирао је геополитичке околности у којима се Парагвај налази – између Бразила и Аргентине, у контексту њиховог става према Тајванском питању и непризнавању Народне Републике Кине. Коначно, мср Павле Недић са Института за међународну политику и привреду пружио је преглед стратегије спољне политике Сингапура као производа утицаја регионалног окружења – пре свега Индонезије и Малезије, и глобалног окружења – Сједињених Држава и Кине, али и унутрашњих карактеристика које чине Сингапур специфичним.

Завршну реч дао је проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности истичући потребу за континуитетом овог научног скупа и у годинама које долазе.

Хитно обавештење – инструкције за повраћај школарине

Студенти који остварују право на повраћај школарине у складу са 71. чланом Закона о високом образовања, уколико до сада нису добили студентску картицу, у што краћем року треба да поднесу захтев и пријаве се за студентску картицу.

Пријава за студентску картицу се врши преко портала Управе за трезор, на следећој адреси https://zsk.trezor.gov.rs

На основу пријаве Банка Поштанска штедионица А.Д. Београд отвара динарске платне рачуне и издаје POST CARD Dina Card Union Pay платну картицу, путем које ће студенти бити у могућности да подигну или искористе рефундирана средства за школарину.

Подршка ректору проф. др Владану Ђокићу

Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду најоштрије осуђује неумесно поступање према ректору Универзитета, које се огледа у позивању да се у непримерено кратком року, и то на Велики петак, јави ради прикупљања обавештења по кривичној пријави. Посебно забрињава то што је позив уследио након медијске хајке праћене клеветема и претњама које наговештавају монтиране поступке, што представља притисак и застрашивање без преседана.
Поступак против ректора није само напад на једну особу, већ покушај да се застраше и дисциплинују сви универзитетски актери који су показали интегритет, солидарност и одговорност у једном од најтежих друштвених тренутака у новијој историји. Ово није само злоупотреба овлашћења, већ и порука свим критички настројеним грађанима и институцијама у Србији.
Захтевамо да се хитно обуставе сви облици притиска на Универзитет.
Проширени ректорски колегијум даје пуну подршку проф. др Владану Ђокићу и искористиће сва легитимна средства да заустави даљу репресију.

 

Саопштење декана факултета Универзитета у Београду

Поводом скандалозних изјава носилаца јавних функција којима се позива на хапшење ректора  Универзитета у Београду и врши непримерен и незабележен притисак на академску заједницу, али и правосуђе, саопштавамо јавности да овакве медијске наступе сматрамо кораком ка отвореној репресији.

Клевете, увреде и претње упућене ректору представљају атак на Универзитет и научну заједницу као целину.  Наведеним изјавама се подривају темељи на којима почива установа од историјског значаја за српско друштво.

Посебно забрињава то што у медијском линчу предњаче високи представници извршне власти, који због функција које обављају не би смели да својим јавним иступима врше притисак на правосуђе.

Отворено питамо: да ли је циљ оваквих иступа стварање амбијента за покретање монтираних поступака чији би једини циљ био обрачун са Универзитетом? Апелујемо на стручну и ширу јавност да хитно реагује и оштро осуди поступање којим се наноси  несагледива штета угледу и вредностима нашег друштва.