Поводом тешких кривичних дела која су ноћас учињена према студентима у Новом Саду, Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду обавештава јавност да је згрожен бруталношћу и безобзирношћу непосредних извршилаца. Очекујемо да надлежни органи, без икаквог одлагања, поступе у складу са законом.
Истовремено, поново указујемо на чињеницу да је говор мржње генератор насиља и нереда. Сматрамо да су сви који у јавном простору изазивају и шире мржњу, нетрпељивост и раздор међу грађанима одговорни за злочине који су се вршили од почетка мирних протеста. Медији и носиоци политичких функција сносе највећу одговорност за јавно изнету реч.
Напад на младост је напад на будућност нашег друштва. Апелујемо на јавност – покажимо солидарност и заштитимо оне коју су показали силан ентузијазам у одбрани темељних моралних вредности!
Ми, чланови Проширеног ректорског колегијума Универзитета у Београду, изражавамо оштро противљење и незадовољство због претњи које су од стране Министарства просвете упућене запосленима у школама у допису послатом рано ујутру у суботу, 25. јануара 2025, као и путем медија.
Министарство просвете износи неаргументоване правне оцене и најављује санкције, и то унапред, путем дописа, не помињући по закону обавезно спровођење поступака, право на правно средство и судско преиспитивање решења. Дужност ресорног министарства је да прописе тумачи и примењује објективно, непристрасно и уз поштовање права гарантованих Уставом, а никако да се обраћа претећи, уз прејудицирање правног исхода и непримерен тон, вршећи тиме нови притисак на наставнике који користе своја уставна права.
Сматрамо да су претње наставницима део сада већ уобичајено понижавајућег односа према запосленима у систему образовања, посебно у школама, у којима су наставници изложени бројним врстама притисака, чак и физички угрожавани и финансијски потцењивани. Њихова обустава наставних активности је израз бунта против оваквог стања и захтев за враћање достојанства професији од виталног друштвеног и националног значаја.
Подсећамо да је Сенат УБ, који чине ректор, проректори, декани свих факултета, председници већа групација наука и директори свих института, узео активну улогу у решавању проблема у образовању предлогом Платформе, која је достављена Министарству просвете, али на коју до данас нисмо добили адекватан одговор.
Чланице Универзитета у Београду, односно сви факултети и институти, пружају пуну подршку запосленима у основним и средњим школама и захтевају моралну, правну и политичку одговорност свих који се служе претњама и притисцима, и својим поступањем доприносе урушавању положаја и угледа наставника и система образовања у Србији.
Испред зграде Факултета безбедности Универзитета у Београду, данас ce догодио инцидент када je приватно возило налетело на групу окупљених студената и професора током студентске блокаде. У инциденту нема повређених, а екипе Хитне помоћи и Министарства унутрашњих послова одмах су изашле на лице места. Возач, који је побегао са места инцидента, касније је лишен слободе.
Факултет безбедности најоштрије осућује овај напад на наше студенте и професоре. Од 6. децембра, када су започеле свакодневне петнаестоминутне блокаде испред Факултета, није било инцидената. Напротив, студенти и професори су наишли на подршку грађана који су се заустављали и придруживали петнаестоминутној ћутњи, исказуући тако поштовање према погинулима на железничкој станици у Hoвoм Caду.
Блокаде свакодневно окупљају велики број студената Факултета безбедности, уз подршку професора који брину о њиховој безбедности. Апелујемо на све грађане и медије да се одговорно односе према овом легитимном виду изражавања ставова академске заједнице, како у Београду, тако и широм Србије.
Факултет безбедности ће наставити да подржава своје студенте у изражавању њихових ставова, у складу са начелима академске слободе и друштвене одговорности.
Дана 01. јула 2024. године одржана је трећа по реду научна конференција, националног карактера, са међународним учешћем „УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2024“, коју организују Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду. И ова конференција, као и претходне две, окупила је више од 80 истраживача и стручњака из различитих научних области и факултета (Архитектонски факултет, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Факултет техничких наука, Географски факултет, Шумарски факултет, Филозофски факултет, Факултет организационих наука, ФАСПЕР, Саобраћајни факултет) са четири национална универзитета (Београд, Нови Сад, Крагујевац и Криминалистичко-полицијски универзитет), тако и региона и шире (универзитети у Скопљу, Бањој Луци, Москви, Кембриџ универзитет, Лунд универзитет у Шведској, WСБ универзитет у Пољској), више института (Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за архитектуру и урбанизам, Институт за социолошка истраживања, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за међународну политику и привреду, Институт за шумарство) и других институција, попут Министарства унутрашњих послова.
Након обраћања две продеканке са Факултета безбедности проф. Александре Илић и са Архитектонског факултета проф. Ане Никезић, испред Организационог одбора се обратила проф. Светлана Станаревић и тиме отворила Конференцију.
Конференција је почела са два уводна предавања: више научне сараднице Наташе Даниловић Христић са темом: КРЕИРАЊЕ МАПЕ ПУТА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА УРБАНЕ БЕЗБЕДНОСТИ У ОКВИРУ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА и ванредног професора Милана Липовца са темом: ТЕМАТИЗАЦИЈА УРБАНЕ БЕЗБЕДНОСТИ У СТУДИЈАМА БЕЗБЕДНОСТИ.
Након уводних предавања, уследиле су презентације аутора, више од 30 радова организованих у 6 сесија. Као и на претходним конференцијама, препознат је значај повезивања области безбедности и урбаног развоја са другим научним дисциплинама и производња знања које доприноси бољем сагледавању, дизајнирању и коришћењу урбаног простора уз неизбежну трансформацију градова. Опет је исказана недвосмислена жеља и потреба свих учесника да се више негују мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступи у заједничким активностима академских институција, како би се на основу већег степена блискости и повезаности, адекватно одговорило потребама друштва, заједнице и појединаца у урбаном простору.
Институт за међународну политику и привреду и Факултет безбедности Универзитета у Београду, уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, били су домаћини дводневне међународне научне конференције „Квадратура круга: управљање променама у савременим међународним односима”.
На церемонији отварања конференције одржане у Ректорату Београдског универзитета, говорили су проф. др Владан Ђокић, ректор БУ, господин Марко Ђурић, министар спољних послова Републике Србије, проф. др Владимир Цветковић, декан Факултета безбедности Универзитета у Београду, и проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду.
Ректор Универзитета, професор Ђокић, истакао је организацију научних конференција и скупова као важан аспект савременог рада Универзитета, док је министар спољних послова нагласио да тренутно не постоји боље место у Европи од Београда за дебату о променама у савременим међународним односима. Говорећи о приоритетима српске спољне политике, господин Ђурић, указао је на важност одржања стабилности у региону и продубљивањa регионалне сарадње, визију заједничке европске будућности и неопходност унапређивања билатералних односа, нагласивши своје уверење да ће закључци и увиди ове конференције бити корисни за све актере и институције у Републици Србији.
Декан Факултета безбедности, професор Цветковић, говорећи о новом реструктурирању и стварању нове форме модерног глобалног поретка, истакао је да је у току нова „подела карата“ на светској сцени.
На крају свечаног отварања конференције, проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду, у својству домаћина скупа, указао је да конференција „Квадратура круга: управљање променама у савременим међународним односима” представља део традиционалне сарадње ИМПП-а и Факултета безбедности у организовању престижних научних скупова.
Радни део скупа одвијао се у три тематска панела „Глобалне промене и улога великих сила”, „Европска безбедносна архитектура и регионални односи“ и „Регионална безбедност Балкана у променљивим међународним околностима“ на којима су говорили експерти из шеснаест земаља.
Својеврсну платформу за увод у конференцију представља тематски зборник „GLOBAL SECURITY AND INTERNATIONAL RELATIONS AFTER THE ESCALATION OF THE UKRAINIAN CRISIS” који је, у издању Института за међународну политику и привреду, Факултета безбедности, Универзитета „Ла Сапиенца“ из Рима и Државног универзитета Остин Пи, Кларксвил,Тенеси, објављен неколкио дана пре одржавања конференције.
