Категорија: Вести

Пету годину за редом, у Великој сали Института за међународну политику и привреду одржан је годишњи научни скуп о геополитици и стратешким студијама у организацији Института и Факултета безбедности, Универзитета у Београду. Ове године тематски фокус научног скупа био је на геополитици малих држава – често заборављеним, али врло значајним актерима у међународној арени. Скуп су отворили др Ивона Лађевац, заменик директора Института за међународну политику и привреду и проф. др Мирослав Младеновић, продекан за науку Факултета безбедности.

На првом панелу којим је модерирао др Миломир Степић са Института за политичке студије, говорили су др Стефано Валенте са Сапиенца универзитета из Рима и др Данило Бабић са Института за међународну политику и привреду. У свом излагању др Валенте је представио геополитички утицај Катара кроз начин на који ова држава користи своје енергетске ресурсе, али и дипломатско умеће у широј регионалној равнотежи на Блиском Истоку. Фокусирајући се на другу страну Арабијског полуострва, Др Данило Бабић је изнео своје истраживање Џибутија кроз њихове покушаје да управљају сопственом географском рентом у светлу војног присуства свих светских сила на њиховој територији.

Други панел пружио је теоријски и концептуални осврт на питање малих држава. Др Небојша Вуковић, са Института за међународну политику и привреду поставио је пред себе и учеснике скупа наизглед просто али заправо врло компликовано питање – шта су то мале државе? Доц. др Марко Ковачевић са Факултета политичких наука је у свом раду приступио из угла критичке геополитике указујући на могућности и потребу за новим дијалогом између геополитичке мисли и теорија међународних односа. Доц. др Михајло Копања са Факултета безбедности, је сличним путем пропитивао утицај поларности на опсег стратешких опција малих држава указујући да потенцијална мултиполарност која долази може довести до ширих стратешких могућности малих држава. Другим панелом је модерирао мср Душан Спасојевић, докторант на Факултету безбедности.

Трећи панел, којим је модерирао др Небојша Вуковић, фокусирао се на мале државе Балкана. У првом излагању др Миломир Степић са Института за политичке студије указао је, кроз истраживање које је спровео са доц. др Жељком Будимиром са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци,  како је Балкан регион својеврсне геополитичке дихотомије повезивања и раздвајања, и начине на који то утиче на државе региона. Мср Стефан Бошковић са Института за међународну политику и привреду, презентовао је тежње Албаније ка оснаживању сопствене улоге у региону Западног Балкана. Мср Марко Мандић са Инстиута друштвених наука указао је на бројне унутрашње изазове геополитичког самоодређења Црне Горе у савременом добу и политичким поларизацијама које се одвијају деценијама у овој држави.

Четврти панел пружио је поглед на мале државе у другим регионима света. Др Богдан Стојановић са Института за међународну политику и привреду посматрао је Израел и степен милитаризма и милитаризације његовог друштва истичући како сложеност геополитичке ситуације у којој се Израел налази ствара зачаран круг (ре)милитаризације. Затим, мср Душан Спасојевић са Факултета безбедности је приказао како је Кипарско питање и геополитичка ситуација Кипра производ хладноратовски погодби и попуштања унутар хијерархије НАТО савезница. Др Рајко Петровић, са Института за европске студије, анализирао је геополитичке околности у којима се Парагвај налази – између Бразила и Аргентине, у контексту њиховог става према Тајванском питању и непризнавању Народне Републике Кине. Коначно, мср Павле Недић са Института за међународну политику и привреду пружио је преглед стратегије спољне политике Сингапура као производа утицаја регионалног окружења – пре свега Индонезије и Малезије, и глобалног окружења – Сједињених Држава и Кине, али и унутрашњих карактеристика које чине Сингапур специфичним.

Завршну реч дао је проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности истичући потребу за континуитетом овог научног скупа и у годинама које долазе.

Поводом најновијих медијских објава, Грађевински факултет обавештава јавност, да је као научно-образовна и друштвено одговорна државна институција, ставила на располагање државним органима све своје стручне и научне ресурсе у циљу помоћи објективном утврђивању узрока трагедије која се догодила у Новом Саду, како се и наводи у првом јавном саопштењу Грађевинског факултета од 5. новембра 2024. године. По објави документације, професори Грађевинског факултета су детаљно прегледали и анализирали сву расположиву и јавно доступну документацију у складу са Законом о планирању и изградњи, као и прописима донетим на основу овог закона. Након тога, на интернет страници Факултета објављена су саопштења у којима је наведена документација која недостаје. Иза свих ових саопштења стоје сви професори и сарадници Грађевинског факултета.
С тим у вези, осуђујемо таргетирање појединих професора Грађевинског факултета, као и чланова њихових породица. Посебно и најоштрије осуђујемо медијски прогон и етикетирање студената Грађевинског факултета, као и свих студената.

****

Извор: https://www.grf.bg.ac.rs/vesti/lid?vid=2201&t=5

Ректори и председници универзитетa у оквиру Circle U. и Студентска Унија Circle U. (CUSU) са великом пажњом прате дешавања на Универзитету у Београду, као и на другим универзитетима и факултетима широм Србије од децембра прошле године. Придружујући се представницима Универзитет у Београду, ректори, председници и CUSU представници желе да изразе своју забринутост и пруже снажну подршку студентима и њиховим захтевима.

Као што је истакнуто у документу Magna Charta Universitatum 2020, Универзитет треба да буде простор за слободно истраживање и дебату, препознатљив по својој отворености за дијалог и одбацивању нетолеранције. Ангажовање студената, као и укључивање чланова шире универзитетске заједнице, представља кључан услов за остварење овог принципа. Свака акција која има за циљ поткопавање студентског ангажовања је неприхватљива.

Ангажовање студената је у основи Circle U. алијансе од њеног оснивања. Још у марту 2021. године, демократски студентски представници наших универзитета преузели су иницијативу да оснују Студентску унију Circle U. Од тада, CUSU брани интересе студената активно учествујући у свим телима Circle U, као и у пројектима, активностима и иницијативама покренутим унутар саме алијансе.

Академска слобода и институционална аутономија су од суштинског значаја за пружање висококвалитетног, инклузивног и друштвено релевантног образовања и истраживања. Сваки спољњи утицај, политички, културни или економски, који угрожава наведене принципе је неприхватљив.

Circle U. је савез девет водећих универзитета у Европи, на којима се организују студије из свих области и научно-истраживачки рад. Развили смо визију за будућност високог образовања и истраживања, за наше универзитете и за нашу алијансу. Исто тако, посвећени смо остваривању ове визије на темељу заједничких вредности у алијанси. Ценимо различитост, промовишемо дијалог и подстичемо плурализам мишљења, унутар читаве алијансе, уз поштовање институционалне аутономије.

Ректори и председници универзитет у оквиру Circle U. и CUSU желе да изразе своју подршку студентима, професорима, истраживачима, административним радницима, а на крају и ректору Владану Ђокићу и његовом тиму на Универзитету у Београду, који се налазе под великим притиском, који очигледно представља велики изазов институционалној аутономији, академским слободама и, шире гледано, демократији у целини.

Наставићемо да пажљиво пратимо дешавања у Србији. У дијалогу са руководством Универзитета у Београду, размотрићемо сваку акцију која има за циљ активну подршку широј универзитетској заједници.

***

Извор: https://www.circle-u.eu/news/2025/circle-u-stands-with-the-university-of-belgrade.html