Panel rasprava „Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture“

Na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu u utorak, 16. juna 2015. godine održan je prvi dan panel rasprave koja je jedna od aktivnosti u okviru međunarodnog projekta „Otpornost zaštite kritične infrastrukture u Evropi“ (Resilience of Critical Infrastructure Protection in Europe – RECIPE), sufinansiranog sredstvima Evropske komisije. Cilj projekta je jačanje otpornosti kritičnih infrastruktura na nacionalnom i evropskom nivou identifikacijom pretnji i slabosti u njihovoj zaštiti. Partneri u sprovođenju projekta, pored Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu su Državna uprava za zaštitu i spašavanje Republike Hrvatske, Veleučilište Velika Gorica (Hrvatska) i Agencija za vanredne situacije (Švedska).

U raspravi su, pored članova istraživačkog tima na projektu, učestvovali i predstavnici državnih organa i ministarstava Republike Srbije nadležnih u oblasti funkcionisanja i zaštite kritičnih infrastruktura.

U uvodnom govoru, koordinator projekta u ime partnera, prof. dr Zoran Keković, ukazao je na značaj koji kritične infrastrukture, poput proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i drugim energentima, snabdevanja vodom, saobraćajna infrastruktura, sistem telekomunikacija i javno zdravlje, imaju za nacionalnu bezbednost i zadovoljavanje vitalnih potreba stanovništva, privrednih i društvenih delatnosti. Gradovi i sela koji su ostali bez struje ili okovani letom, preplavljene i pokidane saobraćajnice, zatrovana voda, nedovoljni bolnički i smeštajni kapaciteti da obezbede prihvat i potrebnu medicinsku pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija, predstavljali su najučestalije natpise u raznim medijima i zaokupljali pažnju cele javnosti. Projekat je izraz poverenja koje je od strane evropskih institucija i zemalja članica EU ukazano Srbiji, tj. Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, kao prvom partneru na projektu, da učestvuje u kreiranju budućih politika i praksi zaštite kritičnih infrastruktura u Evropi, posebno tamo gde postoje neujednačene prakse u upravljanju rizicima uzajamno zavisnih kritičnih infrastruktura.

Dekan Fakulteta bezbednosti pozdravio je prisutne učesnike skupa i poželeo uspešan rad i dijalog predstavnika naučne zajednice i donosioca odluka u sistemu zaštite kritičnih ifrastruktura.

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, državni sekretar, prof. dr Aleksandrar Belić i pomoćnik ministra za nauku, prof. dr Branko Bugarski, ukazali su na značaj koji ima uključivanje akademske zajednice u proces rešavanja ovakvih problema, kao i na značaj njenog uključivanja u buduće projekte ministarstva i EU kojima se finansiraju istraživanja u oblasti zaštite kritičnih infrastruktura, kao preduslova održivog razvoja, energetske i nacionalne bezbednosti.

Zamenik Načelnika sektora za vanredne situacije, Đorđe Babić, osvrnuo sa na ulogu Sektora u otklanjanju posledica vanrednih situacija i potrebu koordiniranog nastupa svih subjekata zajednice u prevenciji i ublažavanju masovnih nesreća koje pogađaju Republiku Srbiju.

Direktor kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, Marko Blagojević, ukazao je na katastrofalne posledice prošlogodišnjih majskih poplava i drugih elementarnih nepogoda po stanovništvo i objekte kritičnih insfrastruktura. Izneo je podatak da je materijalna šteta od majskih poplava 2014. godine procenjena na više od jedne milijarde i sedam stotina miliona evra, od čega je više od jedne trećine otpalo na ugroženu infrastrukturu (Termoelektrana ‘Nikola Tesla, Ќopovi Kolubara, TE Kostolac, itd). Dalji napori države u tom pravcu će se odvijati u pravcu donošenja odgovarajuće zakonske regulative koja će se orijentisati na prevenciju, pre svega na uspostavljanje sistema za upravljanje rizicima.

Nakon uvodnih izlaganja, članovi istraživačkog tima na projektu, profesori i studenti postdiplomskih studija Fakulteta bezbednosti izložili su rezultate istraživanja u okviru svojih tema. Konstatovano je da nadležni državni organi i ministarstva nisu u dovoljnoj meri sebe prepoznali kao najodgovornije aktere u sistemu zaštite kritičnih infrastruktura čiji je vlasnik država. U tom pravcu, dati su konkretni predlozi u pravcu izrade potrebne zakonske regulative i njene primene, kao i sistema upravljanja rizicima i unapređenja otpornosti kritičnih infrastruktura.
U diskusiji su učestvovali predstavnici Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost, Ministarstva odbrane, Grada Beograda, direktor Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kao i profesori Ekonomskog i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezultati panel rasprave treba da posluže za pripremu nacionalnog polazišta u cilju efikasnije zaštite kritičnih infrastruktura Republike Srbije.
Raprava je nastavljena i sutradan, 17. juna, nakon čega se, na osnovu diskusija i preporuka, pristupiljeno formulisanju nacionalnog stanovišta u zaštiti kritične infrastrukture.

Izveštaj: „Analiza stanja i potreba u nacionalnom sistemu zaštite kritične infrastrukture“ (PDF file, 62KB)

Panel Report: „Analysis of the current situation and needs for the national Critical Infrastructure Protection system“ (PDF file, 23KB)