Dekani Fakulteta bezbednosti od 1975 godine…

Prof. dr Milan Vučinić
(dekan u periodu: 1975. – 1981.)

Međunarodnopravni položaj pripadnika pokreta otpora sa posebnim osvrtom na položaj pripadnika pokreta otpora u Jugoslaviji.

U Jugoslovenskoj narodnoj armiji obavljao je personalne, nastavne i naučnoistraživačke poslove, a u svojoj karijeri nastavu je držao na Vojnoj akademiji, Višoj školi civilne odbrane, Višoj tehničkoj školi u Novom Sadu, Pravnom fakultetu u Beogradu, Visokoj vojnopolitičkoj školi JNA i u školama Centra visokih vojnih škola u Beogradu.

Na Fakultetu narodne odbrane radio je od 1975. do 1988. godine, bio je jedan od osnivača, prvi upravnik Odseka za narodnu odbranu Prirodno-matematičkog fakulteta, a posle i prvi dekan Fakulteta narodne odbrane. Na Fakultetu je izabran u zvanje redovnog profesora na predmetu Pravni sistem narodne odbrane SFRJ sa osnovama međunarodnog ratnog prava. Takođe je bio jedan od autora udžbenika Odbrana i zaštita za srednje škole, kao i udžbenika ONO i DSZ za više škole i fakultete. Preminuo u Beogradu 2009. godine.

Najvažnije knjige:

  1. Vučinić, M. (1982). Pravo narodne odbrane i društvene samozaštite sa osnovama međunarodnog ratnog prava. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
  2. Vučinić, M. (1978). Uvod u sistem narodne odbrane SFRJ. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
  3. Grupa autora (1976). Osnovi opštenarodne odbrane SFRJ. Beograd: Narodna armija.
  4. Grupa autora (1972). Osnovi opštenarodne odbrane. Beograd: Visoka vojnopolitička škola.

 

Prof. dr Žarko Krupež
(dekan u periodu: 1981. – 1986.)

Rođen 20. februara 1927. godine u selu Rakova, opština Čačak. Završio je Vojnu akademiju u Beogradu, Artiljerijsko vojno učilište i Artiljerijsku oficirsku školu u Zagrebu i Političku školu JNA u Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je završio postdiplomske studije, a nakon toga i doktorirao 1972. godine na temu Evolucija društvene svojine u samoupravnom socijalističkom društvu.

Kao oficir JNA obavljao je dužnosti u garnizonima širom tadašnje Jugoslavije, a službu je završio u činu pukovnika. Bio je redovni profesor Univerziteta u Beogradu i na Fakultetu narodne odbrane radio je od 1979. do 1988. godine. Za svoj rad dobio je više priznanja (odlikovanja, nagrada, pohvala i zahvalnica).

Najvažnije knjige:

  1. Krupež, Ž. (1984). Ekonomika opštenarodne odbrane. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
  2. Krupež, Ž. (1983). Osnovi političke ekonomije socijalizma. Beograd: Naučna knjiga.
  3. Krupež, Ž. (1978). Evolucija društvene svojine. Beograd: Savremena administracija.

 

Prof. dr Nikola Ivančević
(dekan u periodu: 1986. – 1990.)

Rođen je 14. februara 1944. godine u Beogradu. Osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu. Godine 1972. odbranio je pravosudni ispit, a zatim upisao postdiplomske studije na Pravnom fakultetu, gde je magistrirao 1974. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom Uloga organa bezbednosti u ostvarivanju sistema društvene samozaštite odbranio je 1978. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Od 1966. do 1981. godine radio je u tadašnjem Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove. Bio je viši saradnik, savetnik i samostalni savetnik za poslove organizacije i metoda rada Službe državne i javne bezbednosti Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove (SSUP).

Na Fakultetu narodne odbrane (Fakultetu odbrane i zaštite) radio je od 1981. do 1995. godine, gde je biran u sva nastavna zvanja na predmetima Društvena samozaštita i Upravno pravo. Odlikovan je ordenom rada 1978. godine, i dobio je više internih priznanja u organima bezbednosti nekadašnje Jugoslavije.

Najvažnije knjige:

  1. Ivančević, N. (1993). Sistem bezbednosti Jugoslavije: uvod u teoriju sistema integralne bezbednosti. Beograd: Fakultet odbrane i zaštite.
  2. Ivančević, N. (1984). Društvena samozaštita. Beograd: Fakultet narodne odbrane.

 

Prof. dr Radovan C. Jović
(dekan u periodu: 1990. – 1994; 1998. – 2001.)

Rođen je 12.08.1933. u selu Viljanovce, opština Vučitrn. Osnovnu školu završio u Vučitrnu, srednju Vojnu školu za aktivne sanitetske oficire u Ljubljani, a Medicinski fakultet u Beogradu.

Magistrirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1968. godine.  Specijalizaciju u Insitutu za psihijatriju (odeljenje za biohemiju) zavšio je u Londonu 1970.  Doktorirao je 1971. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa temom Vrednost oksigenoterapije u ekperimentalnom trovanju somanom.

Od 1953. do 1956. godine radio je na Internoj klinici VMA kao šef hematološke laboratorije; od 1956. do 1960. godine radi kao naučni saradnik na Institutu za toksikologiju VMA, a od 1960. do 1974. godine u Vojno-tehničkom institutu, Sektoru za medicinsko-tehničku zaštitu, u zvanjima istraživač-saradnik, samostalni istraživač, viši istraživač i vodeći istraživač. U isto vreme radi kao nastavnik u Školi rezervnih sanitetskih oficira VMA u zvanju predavača i docenta na predmetu RHB zaštita i biohemija sa toksikologijom bojnih otrova. Od 1974. do 1978. godine bio je direktor Neuropsihijatrijske bolnice u Kovinu.

Na Fakultetu narodne odbrane (Fakultetu odbrane i zaštite) radio je od 1978. do 2001. godine.

Najvažnije knjige:

  1. Jović, R.C. (1999). Osnove atomsko-biološko-hemijske odbrane i zaštite. Beograd: Fakultet odbrane i zaštite.
  2. Jović, R.C. i Jović, N.R. (1999). Zdravstvena i socijalna zaštita u vanrednim prilikama i ratu. Beograd: Fakultet odbrane i zaštite.
  3. Jović, R.C. (1988). Biološki rat i protivbiološka zaštita. Beograd: Poslovna politika.
  4. Grupa autora (1987). Diverzantsko-teroristička dejstva nuklearnim, hemijskim i biološkim sredstvima. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
  5. Jović, R.C. (1980). Bela kuga: zamke narkomanije. Beograd: Mladost

 

Prof. dr Dragoslav Vojčić
(dekan u periodu: 1994. – 1998.)

Rođen je 2. oktobra 1931. godine u selu Pakleštica kod Pirota. Osnovnu i učiteljsku školu završio je u Pirotu, i diplomirao na grupi za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Skoplju. Postdiplomske specijalističke studije završio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i magistrirao je na Fakultetu narodne odbrane u Beogradu. Doktorirao je 1984. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom Organizovanje i funkcionisanje obrazovno-vaspitnih organizacija za opštenarodnu odbranu.

Radio je kao učitelj osnovne škole, nastavnik predvojničke obuke u gimnaziji, nastavnik pedagogije i psihologije u učiteljskoj školi i na predmetu ONO i DSZ na više fakulteta u Beogradu. Takođe je bio zaposlen u Republičkom sekretarijatu za narodnu odbranu Srbije i Republičkom sekretarijatu za obrazovanje, nauku i kulturu, na poslovima odbrambenih priprema obrazovanja, kulture i nauke za odbranu i zaštitu.

Na Fakultetu odbrane i zaštite radio je od 1987. do 1998. godine, kao nastavnik na predmetu Metodika nastave odbrane i zaštite. Bio je jedan od autora udžbenika Odbrana i zaštita za srednje škole i fakultete.

Najvažnije knjige:

  1. Grupa autora (1990). Metodika vaspitanja i obrazovanja za odbranu i zaštitu. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
  2. Vojčić, D. (1984). Priprema škola i fakulteta za ONO i DSZ. Beograd: Prosvetni pregled.
  3. Grupa autora (1982). Vaspitanje učenika za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu u osnovnim školama. Beograd: Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja.

 

Prof. dr Radovan C. Jović
(dekan u periodu: 1998. – 2001.)

 

Prof. dr Dragana Dulić
(dekan u periodu: 2001. – 2004.)

Rođena je 15. januara 1947. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, i diplomirala na grupi za filozofiju Filozofskog fakulteta 1970. godine. Magistarski rad odbranila je na Univerzitetu u Teksasu (Ostin, SAD) 1972. godine. Doktorsku tezu pod nazivom Teorijski i praktični značaj Lefevrove kritike svakodnevnog života odbranila je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1980. godine.

Tokom 1969. i 1970. godine zaposlena u Saveznoj komisiji za kulturne veze sa inostranstvom. Od 1975. do 2012. godine radila je na Fakultetu civilne odbrane (Fakultet bezbednosti), gde je 1993. godine izabrana u zvanje redovnog profesora. Tokom svoje karijere učestvovala je na više naučnoistraživačkih projekata iz oblasti ljudske bezbednosti. Objavila je oko 50 naučnih radova i više prevoda sa francuskog i engleskog jezika.

Bila je član Saveta Fakulteta civilne odbrane u više mandata, član Saveta, Stručnog veća i Veća grupacija Univerziteta u Beogradu, kao i šef Katedre humanističkih nauka Fakulteta civilne odbrane u više mandata. Takođe je bila član redakcije časopisa Marksistička misao, predsednik Hegelovog društva u Beogradu, član programskog saveta Centra za bioetiku, a od 2003. bila je glavni i odgovorni urednik časopisa Ljudska bezbednost, kao i član udruženja Fulbrajtovih stipendista u Beogradu.

Najvažnije knjige:

  1. Dulić, D. (2008). Mirovne i humanitarne operacije. Beograd: Fakultet bezbednosti.
  2. Dulić, D. (2007). Etika i politika humanitarne pomoći. Beograd: Fakultet bezbednosti.
  3. Dulić, D. (prir.) (2005). Etički problemi upravljanja ljudskim resursima: hrestomatija. Beograd: Fakultet civilne odbrane.
  4. Dulić, D. i Romčević, B. (prir.) (2002). Etika: hrestomatija. Beograd: Fakultet civilne odbrane.

 

Prof. dr Vladimir N. Cvetković
(dekan u periodu: 2004. – 2012; 2018. – )

Rođen u Beogradu 21. avgusta 1961. godine. Osnovnu školu završio u Novom Sadu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima (1980). Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1985. godine, amagistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1989. godine. Doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu sa temom Građanski individuum i utopija umnog društva (1990. god) i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa temom Istorijski kontekst i politička dimenzija filozofskog znanja (2001. god).

Na Fakultetu narodne odbrane radio je kao saradnik od 1986. godine, kao docent od 1992. godine i kao vanredni profesor od 1996. do 1999. godine. Tokom istog perioda bio je angažovan kao naučni saradnik viši naučni saradnik u Institutu za političke studije u Beogradu. U zvanje redovnog profesora biran 2001. godine na predmetu Sociologija, a po pozivu je predavao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1995-2004. god. ) i na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (1993-1999. god). Zaposlen i biran u zvanje naučnog savetnika na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (2000-2004).

Od 1994. do 1999. godine bio je glavni i odgovorni urednik časopisa (Nova) srpska politička misao. Član je Srpskog filozofskog društva i Sociološkog društva Srbije. Jedan je od tri autora udžbenika i priređivača hrestomatija iz predmeta Filozofija za gimnazije i srednje stručne škole. U Narodnoj skupštini Republike Srbije dva puta biran za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (od 2004. do 2011. godine). Nosilac je Svetosavske nagrade Ministarstva prosvete Republike Srbije za 2006. godinu.

Najvažnije knjige:

  1. Cvetković, V.N. (2018). Sociologija politike: problemi, teorije, ideologije. Beograd: Fakultet bezbednosti.
  2. Cvetković, V.N. (2017) (prir.). The One Belt, One Road – The Balkan Perspective (Political and Security Aspects). Beograd: Fakultet bezbednosti.
  3. Cvetković, V.N. (2015). Sociologija: osnovni problemi, pojmovi, pristupi. Beograd: Fakultet bezbednosti.
  4. Cvetković, V.N. (2013) (prir.). The Balkans and the Middle East: Are They Mirroring Each Other? Beograd: Fakultet bezbednosti
  5. Cvetković, V.N. (prir.) (2010). Rizik, moć, zaštita: uvođenje u nauke bezbednosti. Beograd: Službeni glasnik i Fakultet bezbednosti.
  6. Cvetković, V.N. (2007; 1995. Volja za novo: o genealogiji modernosti. Beograd: Dereta.
  7. Cvetković, V.N. (2001). Mudrost i moć. O političkoj dimenziji filozofije. Beograd, Službeni list SRJ
  8. Cvetković, V.N. (2000). Polis i filozofija (Antička filozofija i njen istorijsko- politički horizont). Službeni list SRJ
  9. Cvetković, V.N. (1998.). Strah i poniženje (Jugoslovenski građanski rat i izbeglice u Srbiji), Beograd: IES.

 

Prof. dr Radomir Milašinović
(dekan u periodu: 2012. – 2015.)

Rođen 1948. godine u Gornjoj Bukovici u Crnoj Gori. Završio je gimnaziju u Bijelom Polju 1967. godine, i diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1971. godine.  Magistarski rad je odbranio na istom fakultetu 1975. godine, gde je doktorirao 1978. godine na Katedri za ustavni i politički sistem odbranivši disertaciju pod nazivom Mesto obaveštajnih službi u ustavnom i političkom sistemu SAD.

Od 1972. godine radio je u Republičkom sekretarijatu unutrašnjih poslova SR Srbije, a od 1973. do 1988. godine u Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove. Od 1988. je bio vanredni profesor na Fakultetu kriminalističkih nauka u Zagrebu, a do 1991. držao je predavanja na Pravnom fakultetu i Fakultetu za sociologiju, filozofiju i politikologiju Univerziteta u Ljubljani. Izabran je u zvanje vanrednog profesora za predmet Međunarodno javno pravo 1992. godine na Pravnom fakultetu u Prištini, a iste godine je izabran za višeg naučnog saradnika u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu gde je radio do 2001. godine. Profesor u Višoj školi unutrašnjih poslova u Beogradu na predmetu Kriminologija (2001–2004).  Od 2001. do 2016. godine bio je redovni profesor na predmetu Teorije konflikata na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, gde je od 2004. do 2012. godine bio i šef Katedre nauka bezbednosti.

Najvažnije knjige:

  1. Grupa autora (2012). Teorije konflikata. Beograd: Fakultet bezbednosti.
  2. Milašinović, R. i Milašinović, S. (2004). Uvod u teorije konflikata. Beograd: Fakultet civilne odbrane.
  3. Milašinović, R. (1981). Tajne paralele: obaveštajna služba u međunarodnim odnosima. Beograd: 4. jul.
  4. Milašinović, R. (1979). CIA: moć i politika. Beograd: Jugoštampa.

 

Prof. dr Ivica Radović
(dekan u periodu: 
2015. – 2018.)

Rođen 29. januara 1950. godine u Risnu, opština Kotor u Crnoj Gori. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kotoru, a 1972. godine diplomirao na Odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je 1976, a zatim i doktorirao 1981. godine.

Od 1972. do 2007. godine radio je na Biološkom fakultetu u zvanjima od asistenta-pripravnika do redovnog profesora, a od 2007. do 2018. godine bio je zaposlen na Fakultetu bezbednosti kao redovni profesor na predmetu Osnovi ekologije. Od 1989. do 1994. godine bio je prodekan, a zatim i dekan Biološkog fakulteta u Beogradu od 1994. do 2001. godine.

Od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju državnog sekretara u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, a od 2013. do 2014. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u Sektoru za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem. Od 1994. do 2015. godine bio je član saveta, ekspertskih grupa i odbora u državnim organima i stručnim telima u oblasti zaštite životne sredine i civilne zaštite.

Najvažnije knjige:

  1. Pavlović, N. i Radović, I. (2014). Osnovi ekologije. Banja Luka: Prirodno-matematički fakultet.
  2. Grupa autora (2012). Upravljanje ekološkom ekonomijom. Beograd: Etnostil.
  3. Radović, I. i Petrov, B. (2007). Raznovrsnost života I: struktura i funkcija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  4. Grupa autora (2000). Opšta i sistematska zoologija. Beograd: Biološki fakultet.

 

Prof. dr Vladimir N. Cvetković
(dekan u periodu: 2018. – )