Одржан научни скуп – ГЕОПОЛИТИКА МАЛИХ ДРЖАВА

Пету годину за редом, у Великој сали Института за међународну политику и привреду одржан је годишњи научни скуп о геополитици и стратешким студијама у организацији Института и Факултета безбедности, Универзитета у Београду. Ове године тематски фокус научног скупа био је на геополитици малих држава – често заборављеним, али врло значајним актерима у међународној арени. Скуп су отворили др Ивона Лађевац, заменик директора Института за међународну политику и привреду и проф. др Мирослав Младеновић, продекан за науку Факултета безбедности.

На првом панелу којим је модерирао др Миломир Степић са Института за политичке студије, говорили су др Стефано Валенте са Сапиенца универзитета из Рима и др Данило Бабић са Института за међународну политику и привреду. У свом излагању др Валенте је представио геополитички утицај Катара кроз начин на који ова држава користи своје енергетске ресурсе, али и дипломатско умеће у широј регионалној равнотежи на Блиском Истоку. Фокусирајући се на другу страну Арабијског полуострва, Др Данило Бабић је изнео своје истраживање Џибутија кроз њихове покушаје да управљају сопственом географском рентом у светлу војног присуства свих светских сила на њиховој територији.

Други панел пружио је теоријски и концептуални осврт на питање малих држава. Др Небојша Вуковић, са Института за међународну политику и привреду поставио је пред себе и учеснике скупа наизглед просто али заправо врло компликовано питање – шта су то мале државе? Доц. др Марко Ковачевић са Факултета политичких наука је у свом раду приступио из угла критичке геополитике указујући на могућности и потребу за новим дијалогом између геополитичке мисли и теорија међународних односа. Доц. др Михајло Копања са Факултета безбедности, је сличним путем пропитивао утицај поларности на опсег стратешких опција малих држава указујући да потенцијална мултиполарност која долази може довести до ширих стратешких могућности малих држава. Другим панелом је модерирао мср Душан Спасојевић, докторант на Факултету безбедности.

Трећи панел, којим је модерирао др Небојша Вуковић, фокусирао се на мале државе Балкана. У првом излагању др Миломир Степић са Института за политичке студије указао је, кроз истраживање које је спровео са доц. др Жељком Будимиром са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци,  како је Балкан регион својеврсне геополитичке дихотомије повезивања и раздвајања, и начине на који то утиче на државе региона. Мср Стефан Бошковић са Института за међународну политику и привреду, презентовао је тежње Албаније ка оснаживању сопствене улоге у региону Западног Балкана. Мср Марко Мандић са Инстиута друштвених наука указао је на бројне унутрашње изазове геополитичког самоодређења Црне Горе у савременом добу и политичким поларизацијама које се одвијају деценијама у овој држави.

Четврти панел пружио је поглед на мале државе у другим регионима света. Др Богдан Стојановић са Института за међународну политику и привреду посматрао је Израел и степен милитаризма и милитаризације његовог друштва истичући како сложеност геополитичке ситуације у којој се Израел налази ствара зачаран круг (ре)милитаризације. Затим, мср Душан Спасојевић са Факултета безбедности је приказао како је Кипарско питање и геополитичка ситуација Кипра производ хладноратовски погодби и попуштања унутар хијерархије НАТО савезница. Др Рајко Петровић, са Института за европске студије, анализирао је геополитичке околности у којима се Парагвај налази – између Бразила и Аргентине, у контексту њиховог става према Тајванском питању и непризнавању Народне Републике Кине. Коначно, мср Павле Недић са Института за међународну политику и привреду пружио је преглед стратегије спољне политике Сингапура као производа утицаја регионалног окружења – пре свега Индонезије и Малезије, и глобалног окружења – Сједињених Држава и Кине, али и унутрашњих карактеристика које чине Сингапур специфичним.

Завршну реч дао је проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности истичући потребу за континуитетом овог научног скупа и у годинама које долазе.