Дана 01. јула 2024. године одржана је трећа по реду научна конференција, националног карактера, са међународним учешћем „УРБАНА БЕЗБЕДНОСТ И УРБАНИ РАЗВОЈ – УБУР 2024“, коју организују Факултет безбедности и Архитектонски факултет Универзитета у Београду. И ова конференција, као и претходне две, окупила је више од 80 истраживача и стручњака из различитих научних области и факултета (Архитектонски факултет, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Факултет техничких наука, Географски факултет, Шумарски факултет, Филозофски факултет, Факултет организационих наука, ФАСПЕР, Саобраћајни факултет) са четири национална универзитета (Београд, Нови Сад, Крагујевац и Криминалистичко-полицијски универзитет), тако и региона и шире (универзитети у Скопљу, Бањој Луци, Москви, Кембриџ универзитет, Лунд универзитет у Шведској, WСБ универзитет у Пољској), више института (Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Институт за архитектуру и урбанизам, Институт за социолошка истраживања, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за међународну политику и привреду, Институт за шумарство) и других институција, попут Министарства унутрашњих послова.
Након обраћања две продеканке са Факултета безбедности проф. Александре Илић и са Архитектонског факултета проф. Ане Никезић, испред Организационог одбора се обратила проф. Светлана Станаревић и тиме отворила Конференцију.
Конференција је почела са два уводна предавања: више научне сараднице Наташе Даниловић Христић са темом: КРЕИРАЊЕ МАПЕ ПУТА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА УРБАНЕ БЕЗБЕДНОСТИ У ОКВИРУ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА и ванредног професора Милана Липовца са темом: ТЕМАТИЗАЦИЈА УРБАНЕ БЕЗБЕДНОСТИ У СТУДИЈАМА БЕЗБЕДНОСТИ.
Након уводних предавања, уследиле су презентације аутора, више од 30 радова организованих у 6 сесија. Као и на претходним конференцијама, препознат је значај повезивања области безбедности и урбаног развоја са другим научним дисциплинама и производња знања које доприноси бољем сагледавању, дизајнирању и коришћењу урбаног простора уз неизбежну трансформацију градова. Опет је исказана недвосмислена жеља и потреба свих учесника да се више негују мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступи у заједничким активностима академских институција, како би се на основу већег степена блискости и повезаности, адекватно одговорило потребама друштва, заједнице и појединаца у урбаном простору.
