Панел расправа „Анализа стања и потреба у националном систему заштите критичне инфраструктуре“

На Институту за међународну политику и привреду у Београду у уторак, 16. јуна 2015. године одржан је први дан панел расправе која је једна од активности у оквиру међународног пројекта „Отпорност заштите критичне инфраструктуре у Европи“ (Ресилиенце оф Цритицал Инфраструцтуре Протецтион ин Еуропе – РЕЦИПЕ), суфинансираног средствима Европске комисије. Циљ пројекта је јачање отпорности критичних инфраструктура на националном и европском нивоу идентификацијом претњи и слабости у њиховој заштити. Партнери у спровођењу пројекта, поред Факултета безбедности Универзитета у Београду су Државна управа за заштиту и спашавање Републике Хрватске, Велеучилиште Велика Горица (Хрватска) и Агенција за ванредне ситуације (Шведска).

У расправи су, поред чланова истраживачког тима на пројекту, учествовали и представници државних органа и министарстава Републике Србије надлежних у области функционисања и заштите критичних инфраструктура.

У уводном говору, координатор пројекта у име партнера, проф. др Зоран Кековић, указао је на значај који критичне инфраструктуре, попут производње и снабдевања електричном енергијом и другим енергентима, снабдевања водом, саобраћајна инфраструктура, систем телекомуникација и јавно здравље, имају за националну безбедност и задовољавање виталних потреба становништва, привредних и друштвених делатности. Градови и села који су остали без струје или оковани летом, преплављене и покидане саобраћајнице, затрована вода, недовољни болнички и смештајни капацитети да обезбеде прихват и потребну медицинску помоћ онима којима је помоћ најпотребнија, представљали су најучесталије натписе у разним медијима и заокупљали пажњу целе јавности. Пројекат је израз поверења које је од стране европских институција и земаља чланица ЕУ указано Србији, тј. Факултету безбедности Универзитета у Београду, као првом партнеру на пројекту, да учествује у креирању будућих политика и пракси заштите критичних инфраструктура у Европи, посебно тамо где постоје неуједначене праксе у управљању ризицима узајамно зависних критичних инфраструктура.

Декан Факултета безбедности поздравио је присутне учеснике скупа и пожелео успешан рад и дијалог представника научне заједнице и доносиоца одлука у систему заштите критичних ифраструктура.

Представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, државни секретар, проф. др Александрар Белић и помоћник министра за науку, проф. др Бранко Бугарски, указали су на значај који има укључивање академске заједнице у процес решавања оваквих проблема, као и на значај њеног укључивања у будуће пројекте министарства и ЕУ којима се финансирају истраживања у области заштите критичних инфраструктура, као предуслова одрживог развоја, енергетске и националне безбедности.

Заменик Начелника сектора за ванредне ситуације, Ђорђе Бабић, осврнуо са на улогу Сектора у отклањању последица ванредних ситуација и потребу координираног наступа свих субјеката заједнице у превенцији и ублажавању масовних несрећа које погађају Републику Србију.

Директор канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима, Марко Благојевић, указао је на катастрофалне последице прошлогодишњих мајских поплава и других елементарних непогода по становништво и објекте критичних инсфраструктура. Изнео је податак да је материјална штета од мајских поплава 2014. године процењена на више од једне милијарде и седам стотина милиона евра, од чега је више од једне трећине отпало на угрожену инфраструктуру (Термоелектрана ‘Никола Тесла, Ќопови Колубара, ТЕ Костолац, итд). Даљи напори државе у том правцу ће се одвијати у правцу доношења одговарајуће законске регулативе која ће се оријентисати на превенцију, пре свега на успостављање система за управљање ризицима.

Након уводних излагања, чланови истраживачког тима на пројекту, професори и студенти постдипломских студија Факултета безбедности изложили су резултате истраживања у оквиру својих тема. Констатовано је да надлежни државни органи и министарства нису у довољној мери себе препознали као најодговорније актере у систему заштите критичних инфраструктура чији је власник држава. У том правцу, дати су конкретни предлози у правцу израде потребне законске регулативе и њене примене, као и система управљања ризицима и унапређења отпорности критичних инфраструктура.
У дискусији су учествовали представници Канцеларије савета за националну безбедност, Министарства одбране, Града Београда, директор Института за хемију, технологију и металургију, као и професори Економског и Машинског факултета Универзитета у Београду.

Резултати панел расправе треба да послуже за припрему националног полазишта у циљу ефикасније заштите критичних инфраструктура Републике Србије.
Раправа је настављена и сутрадан, 17. јуна, након чега се, на основу дискусија и препорука, приступиљено формулисању националног становишта у заштити критичне инфраструктуре.

Извештај: „Анализа стања и потреба у националном систему заштите критичне инфраструктуре“ (ПДФ филе, 62КБ)

Panel Report: „Analysis of the current situation and needs for the national Critical Infrastructure Protection system“ (PDF file, 23KB)