ПОЈАС И ПУТ: Србија и Иницијатива 16+1 (искуства, достигнућа и перспективе)

УСПЕШНО ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА
ПОЈАС И ПУТ: СРБИЈА И ИНИЦИЈАТИВА 16+1

 

Факултет безбедности Универзитета у Београду, у сарадњи са амбасадом Народне Републике Кине у Републици Србији и академском заједницом НР Кине, 19. априла у Београду организовао је трећу по реду међународну конференцију посвећену Новом путу свиле под називом „Појас и пут: Србија и иницијатива 16+1: искуства, достигнућа и перспективе“.

Овогодишња конференција је тематски била посвећена искуствима које је Република Србија остварила у досадашњих шест година од успостављања мултилатералног оквира „16+1“. Посебан акценат био је стављен на инвестиционе аспекте и различите бенефите које наша држава остварује кроз чланство у овој јединственој иницијативи. У том смислу доминантна тема била је презентовање различитих облика економског присуства кинеских компанија на домаћем тржишту, као и планираним инвестицијама и будућим инфраструктурним пројектима.

На самом почетку, учесницима и гостима се обратио декан Факултета безбедности, проф. др Владимир Н. Цветковић који је истакао академски значај овакве конференције и упутио у ближу тематику којој је овогодишњи скуп био посвећен.

Затим се на свечаном отварању, учесницима обратио први потпредседник Владе и Министар спољних послова Републике Србије господин Ивица Дачић. У свом говору, министар је изложио дипломатска и политичка достигнућа Републике Србије у посебним механизмима и радним телима унутар Иницијативе 16+1.

Након министра Дачића, учеснике је поздравила и пожелела  успешан рад, Њена екселенција, госпођа Чен Бо, амбасадорка Народне Републике Кине у Републици Србији,  и исказала велики оптимизам у погледу даље политичке и економске сарадње две земље.

Затим се присутнима обратио министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије, и национални координатор Републике Србије у Иницијативи 16+1, господин Александар Антић. Господин Антић који је истакао да је пројекат Новог пута свиле најзначајнији енергетски глобални пројекат, те да као такав, представља добру развојну шансу за Републику Србију и регион Центране и Источне Европе.

Након свечаног отварања, рад конференције се одвијао у четири тематска панела. Први панел био је посвећен Србији као чланици механизма 16+1. Учесници панела били су проф. др Сју Ђен, проф. др Миленко Џелетовић, проф. др Жарко Обрадовић, проф. др Радослав Пушић, као и проф. др Јионг Гонг. Излагања су била посвећена билатералним везама Републике Србије и НР Кине, културној дипломатији као и изазовима у даљим инвестицијама кинеских компанија у Републици Србији. Панелисти су се сагласили да је учешће Републике Србије у овој иницијативи добар пример и подстицај за државе региона да систематичније приступе међусобној сарадњи у изградњи прекограничних инфраструктурних пројеката.

Други панел је тематски био оријентисан према иницијативи 16+1, тренутним мултилатералним и билатералним односима, те активностима држава Централне и Источне Европе са Народном Републиком Кином. Учесници панела су били проф. др Матеј Хрубец, проф. др Андреј Радулеску, проф. др Петар Станојевић, Мс Матеј Шималчик и проф. др Џао Џунгсју. Панелисти су у дискусији предложили неколико потенцијалних сценарија за средњорочни развој Иницијативе 16+1 и даље облике привредне и последично, политичке продубљене сарадње међу државама Централне и Источне Европе.

Учесници трећег панела су излагали своје радове који су контекстуализовали глобалну визију иницијативе Појас и пут. Сесија овог панела била је подељена на два сегмента. У првом су учесници били проф. др Ху Давеи, проф. др Владимир Н. Цветковић, доц. др Јулија Никитина и проф. др Синиша Таталовић. Панелисти су своја излагања усмерили ка променама светског поретка, месту Србије у односима са великим силама у XXI веку, те макрорегионалним политичким токовима у односима Руске Федерације и Европске уније према политичким иницијативама Народне Републике Кине.

У другом сегменту овог панела учествовали су проф. др Магнус Илмјарв, проф. др Моника Бартошевиц, проф. др Минин Јевгениј Михајлович, доц. др Владимир Ајзенхамер и проф. др Душан Пророковић. Панелисти су се фокусирали на субрегионалне иницијативе попут идеје intermarium-а, затим учешћа балтичких земаља у иницијативи 16+1, као и на улогу реке Дунав као политички и економски кохезивног елемента сарадње држава региона, те стратешких промишљања кинеске академске заједнице о међународним односима.

Раду конференције поред излагача, присуствовао је велики број државних званичника Републике Србије, представника дипломатског кора и академске заједнице, као и стручне јавности из земље и иностранства.

PRESS CLIPPING

Рад конференције привукао је велику пажњу домаћих медија. О самом скупу, његовим закључцима, као и гостовањима министара писали су бројни домаћи штампани и електронски медији, од којих преносимо:

Радови са претходних конференција: