Analysis of Civil Security Systems in Europe

Projekat ANVIL (FP7) je mapirao kulturnu, pravnu i operativnu razlnolikost 22 nacionalna sistema za krizno upravljanje u Evropi i istražio okvir za evropsku saradnju u oblasti kriznog i upravljanja vanrednim situacijama.  Perspektiva ANVIL-a je široka, što je pomoglo prevazilaženju pojednostavljene pretpostavke o “najboljem načinu” da se upravlja krizama u Evropi, kako nacionalno tako i supranacionalno. Naša analiza je pokazala da se administrativne odgovornosti, zakonski okvir i operativne prakse značajno razlikuju, budući da su nacionalni sistemi ukorenjeni  u nacionalnim kontekstima i istorijskim iskustvima. Istraživanjem u okviru projekta nisu pronađene drastične razlike u efektivnosti, efikasnosti i legitimnosti. Tako da, iako može postojati prostor za unapređenje u pojedinim oblastima, to ne znači da postoji jedan najbolji, “za sve primenljiv” model kriznog upravljanja u Evropi danas.

Našli smo da su aranžmani za prekograničnu pomoć u i izvan EU generalno dobro razvijeni. EU možda nije veoma vidljiv akter u prekograničnom kriznom upravljanju, ali EU koordinacija u osnovi uživa široku podršku građana (mada neke veće države članice ne podržavaju dalje integracije).

Šta ovo znači za evropsku saradnju u suočavanju sa prekograničnim krizama i katastrofama? Pre svega mi smatramo da se socijetalna i civilna bezbednost, koje su ukorenjene u dubokom lokalnom znanju i podršci javnosti, ne mogu nametati odozgo. Naši nalazi sugerišu specifičnu ulogu EU kao facilitatora i promotera prekogranične saradnje.  Dok standardizacija nacionalnih struktura i procesa ne izgleda neophodna, pa čak ni od pomoći, EU bi mogla da igra ulogu u razvoju zajedničkog okvira koji bi se koristio za identifikaciju naučenih lekcija i “najbolje prakse” u maniru odozdo-na-gore.