Analysis of Civil Security Systems in Europe

Пројекат ANVIL (FP7) је мапирао културну, правну и оперативну разлноликост 22 национална система за кризно управљање у Европи и истражио оквир за европску сарадњу у области кризног и управљања ванредним ситуацијама.  Перспектива ANVIL-a је широка, што је помогло превазилажењу поједностављене претпоставке о “најбољем начину” да се управља кризама у Европи, како национално тако и супранационално. Наша анализа је показала да се административне одговорности, законски оквир и оперативне праксе значајно разликују, будући да су национални системи укорењени  у националним контекстима и историјским искуствима. Истраживањем у оквиру пројекта нису пронађене драстичне разлике у ефективности, ефикасности и легитимности. Тако да, иако може постојати простор за унапређење у појединим областима, то не значи да постоји један најбољи, “за све применљив” модел кризног управљања у Европи данас.

Нашли смо да су аранжмани за прекограничну помоћ у и изван ЕУ генерално добро развијени. ЕУ можда није веома видљив актер у прекограничном кризном управљању, али ЕУ координација у основи ужива широку подршку грађана (мада неке веће државе чланице не подржавају даље интеграције).

Шта ово значи за европску сарадњу у суочавању са прекограничним кризама и катастрофама? Пре свега ми сматрамо да се социјетална и цивилна безбедност, које су укорењене у дубоком локалном знању и подршци јавности, не могу наметати одозго. Наши налази сугеришу специфичну улогу ЕУ као фацилитатора и промотера прекограничне сарадње.  Док стандардизација националних структура и процеса не изгледа неопходна, па чак ни од помоћи, ЕУ би могла да игра улогу у развоју заједничког оквира који би се користио за идентификацију научених лекција и “најбоље праксе” у маниру одоздо-на-горе.