Uspešno održan prvi „Forum za energetsku bezbednost Evroazije“

Međunarodna konferencija „Forum za energetsku bezbednost Evroazije“ u organizaciji Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i Fondacije „Enerdžipakt“, održana je u prostorijama Doma Narodne skupštine Republike Srbije, 26. i 27. oktobra 2018. godine.

Beogradska konferencija predstavlja inauguralni segment šireg projekta javno-privatnog partnerstva „Evroazijski energetski forum“, čiji je cilj povezivanje ključnih međunarodnih aktera vladinog sektora i biznisa, kroz seriju konferencija, koje će se održavati svake godine u drugoj državi Evrope i Azije.

Forum se bavi svim aspektima energetske bezbednosti i bezbednosti kritične infrastrukture, čija je svrha uspostavljanje modela saradnje za naučne, regionalne integrativne tokove i interregionalne inicijative, kao i obezbeđivanje mira i stabilnosti na ogromnom prostoru Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike i Azije. Takođe, Forum nastoji da stvori uslove za razvoj okvirnog sporazuma između državnih i privatnih aktera na dobrovoljnoj osnovi. Republika Srbija je među prvim državama koja je podržala inicijativu, i zato je ona domaćin inauguralne konferencije.

Beogradska inauguralna konferencija je inicirala razgovore o naučnom i  geopolitičkom kontekstu energetske bezbednosti i kritičnoj infrastrukturi Evroazije, postojećim i predstojećim privrednim projektima na datom prostoru, kao i perspektivama koordinarane međudržavne saradnje. Izlaganja na Konferenciji su  fokusirana na naučnu, geopolitičku, diplomatsku i druge oblike saradnje, sačinjavanje adekvatne pravne regulative i investicije, kao i na sačinjavanje konkretnih projekata u vezi sa naftom, gasom, obnovljivim izvorima energije i snabdevanja vodom. Na konferenciji je posebno naglašena bezbednost snadbevanja strujom. Pomenuti projekat i konferencija su inicirani potpisivanjem opšteg Memoranduma o razumevanju između koorganizatora u novembru 2017. godine, čime su formalizovani uslovi za otpočinjanje praktične saradnje na organizaciji inauguralne konferencije.

Poseban skup u okviru konferencije, koji je održan tokom drugog dana konferencije,  činio je Omladinski savet Evroazije (Eurasian Youth Council), koji je okupio studente i istraživače u ovim oblastima sa ciljem podrške uspostavljnju snažne akademske mreže univerziteta sa evroazijskog prostora u ovoj oblasti.

PRVI DAN KONFERENCIJE

26.10.2018.godine

Veliki broj državnih zvaničnika iz Srbije i inostranstva, predstavnika diplomatskog kora, privrednika i akademske zajednice prisusvovao je prvom danu konferencije, 26.10.2018. godine. Konferansje Foruma bio je Donald Dudenhofer, operativni direktor Fondacije „Enerdžipakt“.

U uvodnoj sesiji, prisutnima su se ispred koorganizatora obratili prof. dr Vladimir N. Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Zoran Predić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije, Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Aleksandar Dimitrijević, predsednik fondacije „Enerdžipakt“.

OBRAĆANJE DEKANA PROF. DR VLADIMIRA CVETKOVIĆA


Poštovana gospodo ministri, vaše ekscelencije, koleginice i kolege, dragi gosti,

Imam čast i privilegiju da vas pozdravim ispred Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Univerziteta koji upravo ovih dana obeleževa dvesta – deset godina od svog osnivanja.

Univerzitet u Beogradu je praktično vršnjak moderne Srbije i u protekla dva veka je iznedrio većinu najvažnijih ideja, ličnosti i institucija koje su definisale identitet srpske države i obezbedile njen opstanak i razvoj. Otuda i nije čudo što je upravo sa tog mesta potekla inicijativa za održavanje jedne ovakve konferencije.

Fakultet bezbednosti je visokobrazovna ustanova koja nastoji da kroz interdisciplinarni pristup objedini znanja iz širokog spektra društvenih nauka sa specifičnim problemima iz različitih sektora bezbednosti – od nacionalne i međunarodne do humane bezbednosti. U tom duhu proučavaju se i fenomeni bezbednosti iz različitih konteksta (bezbednost u školi ili lokalnoj zajednici, vanredne situacije i sl), među kojima je u prvom planu infomaciona ili sajber bezbednost, kao i neposredni povod naše konferencije – energetska bezbednost.

Glavna pitanja koja su nas motivisala u intelektualnom artikulisanju teme energetske bezbednosti bila su, tako reći, ona klasična ili uobičajena akademska, dobro poznata iz teorije međunarodnog prava, političke filozofije ili sociologije politike ili kako se to danas kaže: „studija nacionalne bezbednosti“ ili pak tzv. „strateških studija“.

Pošli smo od notorne činjenice da je energetska politika važan segment svake politike nacionalne bezbednosti, pri čemu se ova u suštini svodi na koncept državne suverenosti. Reč je o konceptu na osnovu kojeg se formirao moderni međunarodni poredak, sa svim nasleđenim protivurečnostima koje se posebno odnose na delovanje velikih sila i njihove potrebe za dominacijom i kontrolom ili pak za saradnjom sa drugim, manjim ili malim, a ne samo velikim međunarodnim „igračima“. S druge strane, međunarodni poredak se konstituiše i kroz nadnacionalna pravila i institucije koja predstavljaju proizvod kreativnih kompromisa svih državnih subjekata na globalnom nivou. Utoliko je prvo i osnovno pitanje mogu li se uskladiti nacionalne energetske politike sa globalnim ili univerzalnim potrebama svih političkih aktera na svetskoj sceni?

  • Mogu li se u savremenom multipolarnom svetu stvoriti uslovi za formiranje obavezujućih pravila za vođenje energetske politike na međunarodnom nivou? Drugim rečima, može li diplomatija obezbediti energetsku bezbednost modernih – nacionalnih država?
  • U nešto apstraktnijem smislu: može li biznis biti ispred političkih interesa; najzad, ako je tako nešto uopšte moguće, da li je to po pravilu i poželjno?
  • Konačno, kako se ova pitanja očituju kroz prizmu evroazijskog prostora koji po prvi put u modernoj istoriji poprima svoja realna privredna i politička značenja, nezavisno od nekih ranijih geopolitičkih vizija, ideoloških projekcija, da ne kažem maštanja koja su se sporadično pojavljivala s kraja XIX i početka XX veka, kako u Evropi, tako i na Istoku.

Na tragu tih i takvih takvih pitanja Fakultet bezbednosti je uspostavio saradnju sa drugim organizatorima ovog skupa, počev od naša dva domaća nadležna ministarstva – za spoljne poslove i energetiku, zaključno sa međunarodnom fondacijom kao što je to Energy pact. Kako god, početni akademski impuls brzo je našao podršku u svetu diplomatije, a preko nje i u svetu privrede. Upravo u tom trouglu ili sinergiji akademskog, političkog i privrednog valja razumeti profil, da ne kažem idenitet naše konferencije. Akademska artikulacija energetske bezbednosti jeste odgovor na odgovarajuće političke, odnosno diplomatske potrebe, a sve to zajedno može stvoriti povoljnu poslovnu atmosferu, tj. poslovne prilike ili mogućnosti koje mogu biti korisne svima.

Nadam se da će upravo u navednom kontekstu svaki od učesnika i pratioca ove konferencije prepoznati svoj interes i pronaći odgovarajuću korist – intelektualnu, političku ili poslovnu.

Takođe, nadam se da će ova beogradska konferencija ostati upamćena kao važan korak u formiranju stalnog međunarodnog foruma posvećenog energetskoj bezbednosti, te da ćemo dogodine na nekom drugom mestu Evroazije moći da govorimo o postignutim rezultatima na tom planu.

U to ime još jednom vas srdačno pozdravljam i želim vam lep i ugodan boravak u Beogradu“.

Konferenciju je potom, zvanično otvorio ministar rudarstva i energetike Republike Srbije, Aleksandar Antić. U svom govoru ministar je naglasio značaj povezivanja različitih aktera u kreiranju jedinstvene energetske politike, koja je dalje integralni deo međunarodnih odnosa i činilac stabilnog političkog okruženja. Govoreći o specifičnim pitanjima energetske politike, ministar Antić je istakao da je Srbija spremna da se priključi na gasovod „Turski tok“, ako je to preduslov sigurnog snabdevanja građana naše države. Ministar Antić je poželevši učesnicima uspešan dijalog i nastavak saradnje, svečano otvorio konferenciju.

Nakon izlaganja ministra Antića, usledila je sesija u kojoj su govorili ministar spoljnih poslova Republike Mađarske, Peter Sijarto, ministar energetike Nepala, Barsaman Pun i ministar životne sredine i energetike Grčke, Jorgos Statakis.

Ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, je rekao da zemlje Centralne i Istočne Evrope treba da se drže četiri principa: o energetskoj bezbednosti odluke donose same u skladu sa svojim interesima, da podignu glas protiv duplih standarda koje nameće Evropska Unija, da same iznalaze optimalne energetske opcije, kao i da je za te zemlje evroazijska saradnja nužna. Dodao je da su zemlje Centralne i Istočne Evrope u istoriji uvek trpele i bile gubitnici zbog sukoba Istoka i Zapada i da u budućnosti to više ne bi trebalo da dozvole. U tom duhu Sijarto je istakao neophodnost saradnje država regiona u oblasti energetske politike kako bi se osigurala bezbednost snabdevanja energentima, ali i ostvarena politička stabilnost regiona.

Ministar energetike Nepala, Barsaman Pun svoje izlaganje je fokusirao na region Centralne i Jugoistočne Azije kao „regiona budućnosti“. Ministar je govorio o otežanom snabdevanju ne samo naftom i gasom, već i električnom energijom u Nepalu, kao i o važnosti skupa kakav je Forum za energetsku bezbednost Evroazije u podizanju nivoa svesti o neohodnosti daljih integracionih tokova u oblasti energetike među državama Evrope i Azije.

Ministar zaštite životne sredine i energetike Grčke je izrazio zahvalnost organizatorima konferencije uz nadu da će ovakav skup prerasti u institucionalizovan forum kroz koji će se rešavati krupna energetska pitanja.

Završetak ove sesije označio je kraj prvog dela konferencije na kom su učestvovali visoki državni zvaničnici iz zemlje i inostranstva, i koji je bio praćen brojnim odvojenim bilateralnim sastancima prisutnih ministara.

Uvodna posebna sesija

Učesnici:

  • Aleksandar Dibalj i Vang Jivei

U posebnoj sesiji, prisutnima su se obratili Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora za korporativne komunikacije iz kompanije Gasprom njeft, kao i Vang Jivei, direktor Instituta za međunarodne odnose Renmin Univerziteta u Kini.

Aleksandar Dibalj je svoje izlaganje bazirao na ostvarivanju tzv. integrisane strategije u akviziciji NIS-a, koje je prema njegovim rečima „očigledno poboljšalo energetsku sigurnost Srbije i postao glavni faktor u obezbeđivanju podrške Vlade Srbije – glavnog akcionara u NIS-u“. Ono što je takođe bilo veoma važno, kako je istakao,  da Gazprom Neft nije samo ulagao u NIS, već je takođe delio svoje menadžerske veštine i tehnološke inovacije, što je već pokazalo rezultate transformacije Naftne industrije Srbije u smislu energetske sigurnosti. Naveo je da je u 2017. godini, uprkos smanjivanju depozita i prelasku na razvojna sredstva za oporavak, u više navrata izveštavano o istorijskim visokim nivoima eksploatacije u Srbiji, sa stopom uspešnosti od 100 procenata. Dibalj je naveo da su najsavremenije tehnologije – posebno digitalne tehnologije – omogućile da se ostvare takvi rezultati, te od početka investicije, NIS-ove rezerve nafte i gasa su počele da se povećavaju – što je glavni faktor u energetskoj sigurnosti, zaključio je on.

Skupu se potom obratio Vang Jivei, direktor Instituta za Evropsku uniju i direktor Centra za međunarodne poslove, Renmin univerziteta,  koji je govorio o inicijativi „Jedan pojas i put“, odnosno o izazovima pred kojima stoji 16 država Centralne i Istočne Evrope kao deo međuodnosa Kine i Evropske unije. Jivei je ukazao na visok nivo dvostrukih standarda u pogledu na investicije koje iz Kine dolaze u Zapadnu, i sa druge u region Centralne i Istočne Evrope.  Shodno tome, smatra da je dobro za Evropu da ne pravi jaz između novih i starih država članica naročito zbog činjenice da Kina mnogo investira i u „stare“ države članice, poput Holandije. Jivei je zaključio da veruje da Evropljani treba da podržavaju ovakav kineski pristup kao deo komplementarnih širih odnosa Evrope i Kine.

Sesija – Energetska bezbednost: Povećavanje nivoa nacionalne bezbednosti i
globalne i regionalne stabilnosti

Učesnici:

  • Branko Kovačević, predsednik upravnog odbora Elektroprivrede Srbije
  • Andrej Kazancev, direktor Centra za Centralnu Aziju i Avganistan, Univerzitet MGIMO, Rusija
  • Daria Meljnik, savetnik u Sekretarijatu Evroazijske ekonomske komisije
  • Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije i vanredni profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu
  • Anita Rihter, rukovodilac projekata za Jugoistočnu Evropu, OECD
  • Petar Stanojević, vanredni profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu

Prvom sesijom inicirana je diskusija o energetskoj bezbednosti kao značajnom segmentu regionalne i globalne stabilnosti, sa posebnim fokusom na makroregion Evroazije. Otvarajući sesiju, prof. dr Branko Kovačević je u ime javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije ukazao na značaj interkonektora u snabdevanju električnom energijom. Kovačević se posebno osvrnuo na značaj prekograničnih infrastrukturnih veza i nedostataka koje u tom smislu postoje, a koji se mogu jedino rešiti političkom voljom zainteresovanih strana u obezbeđivanju sigurnog i dugoročno isplativog snabdevanja.

Nakon njega, prisutnima se obratio Andrej Kazancev koji je govorio o regionu Centralne Azije kao potencijalno dobrom integracionom modelu u političkom i sektorski specifičnim oblastima, kao što je energetika. Ukazujući na postojanje Evroazijske ekonomske unije, Kazancev je istakao da je prvi korak koji je učinjen u integracionom smislu omogućio osnovne preduslove regionalne političke stabilnosti,  i dalje je pred centralnoazijskim državama još uvek mnogo obaveza.

U ime Evroazijske ekonomske komisije, skupu se obratila Daria Meljnik, koja je predstavila nacionalne energetske politike država članica ove organizacije – Rusije, Belorusije, Jermenije, Kazahstana i Kirgistana. Meljnik je zaključila svoje izlaganje uporednopravnom analizom nacionalnih pravnih regulativa u oblasti energetike i energetske saradnje, ustanovivši da sve države Evroazijske unije imaju harmonizovane pravne sisteme u ovoj sferi.

Prof. dr Žarko Obradović i prof. dr Petar Stanojević su govorili o političkim i bezbednosnim izazovima koji stoje pred malim državama koje nemaju bogate rezerve energenata a naročito prirodnog gasa. U tom smislu kao važan izazov, prepoznali su nediverzifikovano snabdevanje Republike Srbije gasom, gasovodom preko Mađarske, ukazavši na što hitniju potrebu da se obezbedi snabdevanje iz pravca i gasovoa „Turski tok“.

U ime Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD, skupu se obratila Anita Rihter koja je predstavila projekte koje ova organizacija sprovodi na prostoru Jugoistočne Evrope u oblasti energetike. Panelisti su se saglasili da postoji diskrepanca u pogledu načina na koji nacionalne države posmatraju problem snabdevanja energentima.

Sesija – Međunarodna saradnja i bezbednost snabdevanja naftom i gasom

Učesnici:

  • Milan Zdravković, izvršni direktor sektora u Srbijagas-u
  • Gulmira Rzajeva, viši naučni saradnik Centra za strateške studije Azerbejdžana
  • Karoli Banai, savetnik u kompaniji „Severni tok 2“
  • Branislav Todorović, istraživač u Nacionalnom tehničkom atinskom univerzitetu

 Učesnici druge sesije su kroz konstruktivnu diskusiju pokušali da utvrde u kojoj meri međunarodna saradnja (ne) doprinosti bezbednosti snabdevanja naftom i gasom na prostoru Evroazije. Učesnicima se najpre obratio Milan Zdravković, koji je govorio o izazovima koje nacionalna kompanija poput Srbijagas-a ima u nastupu na trećim tržištima. Zdravković je istakao da je otežan zajednički nastup u tenderima koje raspisuje Evropska unija, dok sa druge strane ne postoji saradnja Srbijagas-a sa kompanijama iz Azije. Zdravković je zaključio da bi takva saradnja mogla biti intenzivirana u budućnosti.

Gulmira Rzajeva je u svom govoru potencirala na akademskoj neophodnosti proučavanja transnacionalnih projekata poput gasovoda „TAP“ i „TANAP“, odnosno o Azerbejdžanu kao težišnoj ruti snabdevanja gasom u Centralnoj Aziji, ali i Evropi.

Karoli Banai je govorio o poteškoćama sa kojima su se susretali u kompaniji „Severni tok 2“, kao i perspektivama ovog projekta i uticaju dnevnopolitičkih interesa u realizaciji važnih evropskih infrastrukturnih projekata.

Branislav Todorović je zaključio sesiju iznošenjem važnih argumenata u korist neophodnosti očuvanja kritične infrastrukture u oblasti nafte i gasa, kao preduslovu očuvanja političke saradnje i napretka snadbevanja krajnjih potrošača u Evropi.

Sesija –  Međunarodna saradnja i bezbednost snabdevanja električnom energijom

Učesnici:

  • Ali Akbar Safavi, načelnik za međunarodne odnose, Iransko društvo za instrumentalizaciju i kontolne sisteme
  • Donald Dudenhofer, operativni direktor Fondacije „Enerdžipakt“
  • Aziz Amejon, generalni direktor kompanije Sonelgaz
  • Miloš Mladenović, direktor kompanije Sipeks

 U ovoj sesiji, prisutnima se obratio Donald Dudenhofer koji je govorio o akterima u međunarodnoj političkoj areni i energetskoj bezbednosti. Ona prema njegovom stanovištu mora biti tema koja se nalazi na vrhu međunarodne diskusije. Diskusija, međutim, ne može biti izolovana, već mora obuhvatiti raspon odgovornih za sve aspekte energetskog ciklusa i njegovu zaštitu. Međunarodne organizacije, uključujući nevladine organizacije, predstavljaju mesta za razmenu informacija, izgradnju poverenja i partnerstvo. Uloga i korišćenje takvih organizacija trebalo bi da raste kako bi dopunile i unapredile napore na nacionalnom nivou, zaključio je Dudenhofer.

Ali Akbar Safavi je govorio o ulozi Irana u modernoj energetskoj politici na međunarnodnom nivou, odnosno uticaju konfrontacije sa SAD i posledicama po snabdevanje električnom energijom građana Irana.

Miloš Mladenović je u svom izlaganju akcenat stavio na obnovljive izvore energije, kao i na snabdevanju Republike Srbije i prostora Jugoistočne Evrope energentima značajnim za svakodnevne potrebe stanovništva i privrede. U tom smislu, Mladenović je posebno istakao važnost stvaranja tzv. „energetske unije“ koja bi pratila potrebe pojedinačnih država Evrope u zadovoljenju potreba za energijom. Postojanje jedinstvenog energetskog entiteta u Jugoistočnoj Evropi dodatno bi pomoglo i izjednačavanju normi, regulativa i zakona u ovoj oblasti.

DRUGI DAN KONFERENCIJE

27.10.2018.godine

Drugi dan Foruma za energetsku bezbednost Evroazije otvorio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Ivica Dačić.

Obraćanje ministra Dačića

Obraćajući se skupu, ministar Dačić je istakao da je Ministarstvo spoljnih poslova podržalo ideju da se na odgovarajući način povežu mnogi akteri na međunarodnom planu od vladinog sektora, do energetskih kompanija i akademske zajednice, kroz forum koji bi mogao da preraste u vid redovnih susreta, koji bi bili organizovani u različitim državama evroazijskog regiona. Ministar je naveo da bi se dao impuls i novi sadržaj međunarodnoj saradnji na različitim nivoima, uspostavljanjem otvorenog i kontinuiranog dijaloga o aktuelnim pitanjima energetske bezbednosti i bezbednosti energetske infrastrukture, što bi nesumnjivo bilo delotvorno za stabilnost na širem međunarodnom planu. Vlada Srbije i nadležni resori su pokazali sluh za sve korisne i kreativne incijative, koje ne moraju nužno doći iz vladinog sektora. Simbioza ideja, znanja, ali i praktičnih predloga različitih aktera može biti kvalitativni pomak na putu ka ostvarenju zajedničkog interesa. Kao i u mnogim drugim prilikama i aktuelnim pitanjima, u Srbiji i u domenu energetske bezbednosti tragamo za sveobuhvatnim rešenjem do kog bi se došlo kroz inkluzivni dijalog, tako da se zadovolje interesi svih zainteresovanih strana.

Nakon obraćanja ministra Dačića usledila je sesija u kojoj su govorili Igor Crnadak, ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i Joanis Brahos, generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Grčke.

Sesija –  Diplomatski i geopolitički izazovi globalnih integracionih procesa 

Učesnici:

  • Dmitrij Pankin, predsednik Banke Organizacije za crnomorsku trgovinu i saradnju
  • Vladimir N. Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu
  • Andrej Kazancev, direktor Centra za Centralnu Aziju i Avganistan, Univerzitet MGIMO, Rusija
  • Vang Jivei, direktor Instituta za međunarodne odnose Renmin Univerziteta u Kini

Ova sesija otvorila je akademsku diskusiju o diplomatskim i geopolitičkim izazovima kao činiocima integracionih procesa. Govoreći o trenutnim izazovima koji stoje pred integracionim procesima koji se odvijaju na prostoru crnomorskog regiona, Dmitrij Pankin je ukazao na neophodnost integracije svih zainteresovanih država u ekonomskim projektima koje finansira banka na čijem je čelu. Pankin je pozvao sve zainteresovane strane da uzmu u obzir fondove za energetske projekte kao šansu za stabilizaciju odnosa u regionu odnosno prevazilaženje potencijalnih diplomatskih sporova.

Svoje izlaganje u ovoj sesiji, prof. dr Vladimir N. Cvetković posvetio je akademskoj artikulaciji energetske bezbednosti kao odgovor na određene političke i diplomatske potrebe. U tom smislu, akademsko proučavanje ovog fenomena može stvoriti povoljnu poslovnu atmosferu odnosno prilike koje mogu biti korisne svima – intelektualno, politički i poslovno, zaključio je dr Cvetković.

Evroazijski omladinski forum – Izazovi i mogućnosti integracionih procesa u Evroaziji

Učesnici:

  • Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu
  • Danilo Potparić, student prorektor Univerziteta u Beogradu
  • Muhamed Alaga, generalni sekretar Evroazijskog omladinskog foruma
  • Studenti Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Evrope i Azije

Evroazijski omladinski savet je činio sastavni deo Inauguralne konferencije. Okupio je studente i mlade naučnike i stručnjake sa različitih univerziteta evroazijskog prostora. Ova sesija pod nazivom „Izazovi i mogućnosti integracionih procesa u Evroaziji “ je pružila platformu na kojoj će mladi razmenjivati svoje stavove o sve većim izazovima procesa političkih i ekonomskih integracija u Evroaziji.

Evroazijski omladinski savet podsticaće akademske i profesionalne veze među mladima u evroazijskom prostoru i promovisati institucionalizaciju saradnje među evroazijskim univerzitetima. Takođe ima za cilj razvijanje zajedničkih programa o naučnoj saradnji između evroazijskih akademskih institucija.

Obraćajući se skupu, rektorka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Ivanka Popović pozvala je na negovanje omladinskog duha saradnje koji prevazilazi domete nacionalnih granica i ukazala na potrebu da mladi kroz postojeće projekte razvijaju svest o neohpodnosti mobilnosti između partnerskih institucija u inostranstvu. Rektorka Popović je takođe izrazila uverenje da će Omladinski savet biti institucionalizovan uspešno u bliskoj budućnosti, te je pružiti platformu za sveukupni napredak saradnje između mladih u državama Evrope i Azije.

Nakon rektorke, skupu se obratio student prorektor Danilo Potparić, koji je istakao neophodnost uključivanja mladih u procese determinisanja saradnje na međunarodnom nivou.

Prisutnima se obratio Muhamed Alaga, koji će obavljati funkciju generalnog sekretara organizacije Evroazijskog omladinskog saveta. On je, izrazivši zahvalnost organizatorima na mogućnosti da se osnuje stalno radno telo koje će pospešiti saradnju, zaključio da postoji praznina u pogledu integracije mladih u svakodnevni proces odlučivanja u državama od Portugala do Japana. Alaga je pozvao na jedinstvo mladih i stvaranje dubljih akademskih veza između institucija ovog prostora.

Konferencija u medijima

Forum za energetsku bezbednost Evroazije privukao je veliku pažnju domaćih i inostranih medija. O samom skupu, njegovim zaključcima, gostovanjima ministara, ali i sastancima na marginama konferencije, pisali su štampani i elektronski mediji – dnevni list Politika, Novosti, Blic, Kurir, zatim medijske kuće Tanjug i Beta, portali Krstarica, Sputnjik, Energetski portal i Infobrif, kao i televizijske stanice iz Srbije – RTS, RTV, N1, TV 02, TV B92, Studio B, kao i mediji iz inostranstva – Radiotelevizija Mađarske, RTRS, Federalna Televizija, odnosno portal Sinhua (Xinhua), Agencija Anadolija, zvanični veb sajt Višegradske grupe, portal Hungary Today, i portal Spotlight Nepal.

Press clipping

1.    Link ka govoru ministra Pitera Sijarta:
http://www.kormany.hu/en/ministry-of-foreign-affairs-and-trade/news/close-cooperation-is-required-in-the-central-eastern-and-southern-parts-of-europe-within-the-field-of-energy-security
2.    Portal “Krstarica”: Forum za energetsku bezbednost Evroazije 26. i 27. Oktobra
https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/forum-za-energetsku-bezbednost-evroazije-26-i-27-oktobra/
3.    Sajt MSP-a Republike Srbije: Brifing povodom konferencije “Forum za energetsku bezbednost Evroazije
http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20331–m-?lang=lat
4.    Novosti:  Energetska bezbednost – ključna u međunarodnim odnosima
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:756989-Energetska-bezbednost—kljucna-u-medjunarodnim-odnosima
5.    Agencija Anadolija: Forum u Beogradu: Energetska bezbednost zahteva saradnju na globalnom nivou
https://www.aa.com.tr/ba/balkan/forum-u-beogradu-energetska-bezbednost-zahteva-saradnju-na-globalnom-nivou/1294017
6.    Agencija Tanjug: Forum za energetsku bezbednost Evroazije 26. i 27.oktobra
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=437972
7.    Portal eKapija: ANTIĆ: Srbija spremna da se priključi gasovodu Turski tok
https://www.ekapija.com/news/2293234/antic-srbija-spremna-da-se-prikljuci-gasovodu-turski-tok
8.    N1: Srbija spremna da se priključi projektu Turski tok
http://rs.n1info.com/a430936/Biznis/Antic-Srbija-spremna-da-se-prikljuci-gasovodu-Turski-tok.html
9.    Inreformator: Raditi na energetskim projektima koji unapređuju regionalno povezivanje
http://www.inreformator.ba/?p=73138
10.  Infobrif: Antić: Turski tok ozbiljna šansa za Srbiju
https://infobrif.rs/amp/2018/10/26/antic-turski-tok-je-ozbiljna-sansa-za-srbiju9918/
11.  RTS: Poziv Srbiji za pristupanje Crnomorskoj trgovinskoj i razvojnoj banci
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3303151/poziv-srbiji-za-pristupanje-crnomorskoj-trgovinskoj-i-razvojnoj-banci.html
12.  SarajevoTimes: Minister of FA Igor Crnadak participated in the Euro-Asian Energy Security Forum
http://www.sarajevotimes.com/minister-of-fa-igor-crnadak-participated-in-the-euro-asian-energy-security-forum/
13.  Budapest Business Journal: Szijjártó urges tighter regional cooperation on energy security
https://bbj.hu/energy-environment/szijjarto-urges-tighter-regional-cooperation-on-energy-security_156855
14.  Xinhuanet: EU to support Turkish Stream extension to Bulgaria, CEEC region
http://www.xinhuanet.com/english/2018-10/27/c_137561135.htm
15.  Visegrad Group website: Szijjarto calls for European cooperation on energy security
http://www.visegradgroup.eu/news/szijjarto-calls-for-181026
16.  B92: Šta je sporno sa Južnim tokom?
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=10&dd=26&nav_id=1461199