Успешно одржан први „Форум за енергетску безбедност Евроазије“

Међународна конференција „Форум за енергетску безбедност Евроазије“ у организацији Факултета безбедности Универзитета у Београду, Министарства спољних послова Републике Србије, Министарства рударства и енергетике Републике Србије и Фондације „Енерџипакт“, одржана је у просторијама Дома Народне скупштине Републике Србије, 26. и 27. октобра 2018. године.

Београдска конференција представља инаугурални сегмент ширег пројекта јавно-приватног партнерства „Евроазијски енергетски форум“, чији је циљ повезивање кључних међународних актера владиног сектора и бизниса, кроз серију конференција, које ће се одржавати сваке године у другој држави Европе и Азије.

Форум се бави свим аспектима енергетске безбедности и безбедности критичне инфраструктуре, чија је сврха успостављање модела сарадње за научне, регионалне интегративне токове и интеррегионалне иницијативе, као и обезбеђивање мира и стабилности на огромном простору Европе, Блиског Истока и Северне Африке и Азије. Такође, Форум настоји да створи услове за развој оквирног споразума између државних и приватних актера на добровољној основи. Република Србија је међу првим државама која је подржала иницијативу, и зато је она домаћин инаугуралне конференције.

Београдска инаугурална конференција је иницирала разговоре о научном и  геополитичком контексту енергетске безбедности и критичној инфраструктури Евроазије, постојећим и предстојећим привредним пројектима на датом простору, као и перспективама координаране међудржавне сарадње. Излагања на Конференцији су  фокусирана на научну, геополитичку, дипломатску и друге облике сарадње, сачињавање адекватне правне регулативе и инвестиције, као и на сачињавање конкретних пројеката у вези са нафтом, гасом, обновљивим изворима енергије и снабдевања водом. На конференцији је посебно наглашена безбедност снадбевања струјом. Поменути пројекат и конференција су иницирани потписивањем општег Меморандума о разумевању између коорганизатора у новембру 2017. године, чиме су формализовани услови за отпочињање практичне сарадње на организацији инаугуралне конференције.

Посебан скуп у оквиру конференције, који је одржан током другог дана конференције,  чинио је Омладински савет Евроазије (Eurasian Youth Council), који је окупио студенте и истраживаче у овим областима са циљем подршке успостављњу снажне академске мреже универзитета са евроазијског простора у овој области.

ПРВИ ДАН КОНФЕРЕНЦИЈЕ

26.10.2018.године

Велики број државних званичника из Србије и иностранства, представника дипломатског кора, привредника и академске заједнице присусвовао је првом дану конференције, 26.10.2018. године. Конферансје Форума био је Доналд Дуденхофер, оперативни директор Фондације „Енерџипакт“.

У уводној сесији, присутнима су се испред коорганизатора обратили проф. др Владимир Н. Цветковић, декан Факултета безбедности Универзитета у Београду, Зоран Предић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике Републике Србије, Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова Републике Србије и Александар Димитријевић, председник фондације „Енерџипакт“.

ОБРАЋАЊЕ ДЕКАНА ПРОФ. ДР ВЛАДИМИРА ЦВЕТКОВИЋА


Поштована господо министри, ваше ексцеленције, колегинице и колеге, драги гости,

Имам част и привилегију да вас поздравим испред Факултета безбедности Универзитета у Београду, Универзитета који управо ових дана обележева двеста – десет година од свог оснивања.

Универзитет у Београду је практично вршњак модерне Србије и у протекла два века је изнедрио већину најважнијих идеја, личности и институција које су дефинисале идентитет српске државе и обезбедиле њен опстанак и развој. Отуда и није чудо што је управо са тог места потекла иницијатива за одржавање једне овакве конференције.

Факултет безбедности је високобразовна установа која настоји да кроз интердисциплинарни приступ обједини знања из широког спектра друштвених наука са специфичним проблемима из различитих сектора безбедности – од националне и међународне до хумане безбедности. У том духу проучавају се и феномени безбедности из различитих контекста (безбедност у школи или локалној заједници, ванредне ситуације и сл), међу којима је у првом плану инфомациона или сајбер безбедност, као и непосредни повод наше конференције – енергетска безбедност.

Главна питања која су нас мотивисала у интелектуалном артикулисању теме енергетске безбедности била су, тако рећи, она класична или уобичајена академска, добро позната из теорије међународног права, политичке филозофије или социологије политике или како се то данас каже: „студија националне безбедности“ или пак тзв. „стратешких студија“.

Пошли смо од ноторне чињенице да је енергетска политика важан сегмент сваке политике националне безбедности, при чему се ова у суштини своди на концепт државне суверености. Реч је о концепту на основу којег се формирао модерни међународни поредак, са свим наслеђеним противуречностима које се посебно односе на деловање великих сила и њихове потребе за доминацијом и контролом или пак за сарадњом са другим, мањим или малим, а не само великим међународним „играчима“. С друге стране, међународни поредак се конституише и кроз наднационална правила и институције која представљају производ креативних компромиса свих државних субјеката на глобалном нивоу. Утолико је прво и основно питање могу ли се ускладити националне енергетске политике са глобалним или универзалним потребама свих политичких актера на светској сцени?

  • Могу ли се у савременом мултиполарном свету створити услови за формирање обавезујућих правила за вођење енергетске политике на међународном нивоу? Другим речима, може ли дипломатија обезбедити енергетску безбедност модерних – националних држава?
  • У нешто апстрактнијем смислу: може ли бизнис бити испред политичких интереса; најзад, ако је тако нешто уопште могуће, да ли је то по правилу и пожељно?
  • Коначно, како се ова питања очитују кроз призму евроазијског простора који по први пут у модерној историји поприма своја реална привредна и политичка значења, независно од неких ранијих геополитичких визија, идеолошких пројекција, да не кажем маштања која су се спорадично појављивала с краја XИX и почетка XX века, како у Европи, тако и на Истоку.

На трагу тих и таквих таквих питања Факултет безбедности је успоставио сарадњу са другим организаторима овог скупа, почев од наша два домаћа надлежна министарства – за спољне послове и енергетику, закључно са међународном фондацијом као што је то Енергy пацт. Како год, почетни академски импулс брзо је нашао подршку у свету дипломатије, а преко ње и у свету привреде. Управо у том троуглу или синергији академског, политичког и привредног ваља разумети профил, да не кажем иденитет наше конференције. Академска артикулација енергетске безбедности јесте одговор на одговарајуће политичке, односно дипломатске потребе, а све то заједно може створити повољну пословну атмосферу, тј. пословне прилике или могућности које могу бити корисне свима.

Надам се да ће управо у наведном контексту сваки од учесника и пратиоца ове конференције препознати свој интерес и пронаћи одговарајућу корист – интелектуалну, политичку или пословну.

Такође, надам се да ће ова београдска конференција остати упамћена као важан корак у формирању сталног међународног форума посвећеног енергетској безбедности, те да ћемо догодине на неком другом месту Евроазије моћи да говоримо о постигнутим резултатима на том плану.

У то име још једном вас срдачно поздрављам и желим вам леп и угодан боравак у Београду“.

Конференцију је потом, званично отворио министар рударства и енергетике Републике Србије, Александар Антић. У свом говору министар је нагласио значај повезивања различитих актера у креирању јединствене енергетске политике, која је даље интегрални део међународних односа и чинилац стабилног политичког окружења. Говорећи о специфичним питањима енергетске политике, министар Антић је истакао да је Србија спремна да се прикључи на гасовод „Турски ток“, ако је то предуслов сигурног снабдевања грађана наше државе. Министар Антић је пожелевши учесницима успешан дијалог и наставак сарадње, свечано отворио конференцију.

Након излагања министра Антића, уследила је сесија у којој су говорили министар спољних послова Републике Мађарске, Петер Сијарто, министар енергетике Непала, Барсаман Пун и министар животне средине и енергетике Грчке, Јоргос Статакис.

Министар спољних послова Мађарске, Петер Сијарто, је рекао да земље Централне и Источне Европе треба да се држе четири принципа: о енергетској безбедности одлуке доносе саме у складу са својим интересима, да подигну глас против дуплих стандарда које намеће Европска Унија, да саме изналазе оптималне енергетске опције, као и да је за те земље евроазијска сарадња нужна. Додао је да су земље Централне и Источне Европе у историји увек трпеле и биле губитници због сукоба Истока и Запада и да у будућности то више не би требало да дозволе. У том духу Сијарто је истакао неопходност сарадње држава региона у области енергетске политике како би се осигурала безбедност снабдевања енергентима, али и остварена политичка стабилност региона.

Министар енергетике Непала, Барсаман Пун своје излагање је фокусирао на регион Централне и Југоисточне Азије као „региона будућности“. Министар је говорио о отежаном снабдевању не само нафтом и гасом, већ и електричном енергијом у Непалу, као и о важности скупа какав је Форум за енергетску безбедност Евроазије у подизању нивоа свести о неоходности даљих интеграционих токова у области енергетике међу државама Европе и Азије.

Министар заштите животне средине и енергетике Грчке је изразио захвалност организаторима конференције уз наду да ће овакав скуп прерасти у институционализован форум кроз који ће се решавати крупна енергетска питања.

Завршетак ове сесије означио је крај првог дела конференције на ком су учествовали високи државни званичници из земље и иностранства, и који је био праћен бројним одвојеним билатералним састанцима присутних министара.

Уводна посебна сесија

Учесници:

  • Александар Дибаљ и Ванг Јивеи

У посебној сесији, присутнима су се обратили Александар Дибаљ, заменик генералног директора за корпоративне комуникације из компаније Гаспром њефт, као и Ванг Јивеи, директор Института за међународне односе Ренмин Универзитета у Кини.

Александар Дибаљ је своје излагање базирао на остваривању тзв. интегрисане стратегије у аквизицији НИС-а, које је према његовим речима „очигледно побољшало енергетску сигурност Србије и постао главни фактор у обезбеђивању подршке Владе Србије – главног акционара у НИС-у“. Оно што је такође било веома важно, како је истакао,  да Газпром Нефт није само улагао у НИС, већ је такође делио своје менаџерске вештине и технолошке иновације, што је већ показало резултате трансформације Нафтне индустрије Србије у смислу енергетске сигурности. Навео је да је у 2017. години, упркос смањивању депозита и преласку на развојна средства за опоравак, у више наврата извештавано о историјским високим нивоима експлоатације у Србији, са стопом успешности од 100 процената. Дибаљ је навео да су најсавременије технологије – посебно дигиталне технологије – омогућиле да се остваре такви резултати, те од почетка инвестиције, НИС-ове резерве нафте и гаса су почеле да се повећавају – што је главни фактор у енергетској сигурности, закључио је он.

Скупу се потом обратио Ванг Јивеи, директор Института за Европску унију и директор Центра за међународне послове, Ренмин универзитета,  који је говорио о иницијативи „Један појас и пут“, односно о изазовима пред којима стоји 16 држава Централне и Источне Европе као део међуодноса Кине и Европске уније. Јивеи је указао на висок ниво двоструких стандарда у погледу на инвестиције које из Кине долазе у Западну, и са друге у регион Централне и Источне Европе.  Сходно томе, сматра да је добро за Европу да не прави јаз између нових и старих држава чланица нарочито због чињенице да Кина много инвестира и у „старе“ државе чланице, попут Холандије. Јивеи је закључио да верује да Европљани треба да подржавају овакав кинески приступ као део комплементарних ширих односа Европе и Кине.

Сесија – Енергетска безбедност: Повећавање нивоа националне безбедности и
глобалне и регионалне стабилности

Учесници:

  • Бранко Ковачевић, председник управног одбора Електропривреде Србије
  • Андреј Казанцев, директор Центра за Централну Азију и Авганистан, Универзитет МГИМО, Русија
  • Дариа Мељник, саветник у Секретаријату Евроазијске економске комисије
  • Жарко Обрадовић, председник Одбора за спољне послове Народне скупштине Републике Србије и ванредни професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду
  • Анита Рихтер, руководилац пројеката за Југоисточну Европу, ОЕЦД
  • Петар Станојевић, ванредни професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду

Првом сесијом иницирана је дискусија о енергетској безбедности као значајном сегменту регионалне и глобалне стабилности, са посебним фокусом на макрорегион Евроазије. Отварајући сесију, проф. др Бранко Ковачевић је у име јавног предузећа Електропривреда Србије указао на значај интерконектора у снабдевању електричном енергијом. Ковачевић се посебно осврнуо на значај прекограничних инфраструктурних веза и недостатака које у том смислу постоје, а који се могу једино решити политичком вољом заинтересованих страна у обезбеђивању сигурног и дугорочно исплативог снабдевања.

Након њега, присутнима се обратио Андреј Казанцев који је говорио о региону Централне Азије као потенцијално добром интеграционом моделу у политичком и секторски специфичним областима, као што је енергетика. Указујући на постојање Евроазијске економске уније, Казанцев је истакао да је први корак који је учињен у интеграционом смислу омогућио основне предуслове регионалне политичке стабилности,  и даље је пред централноазијским државама још увек много обавеза.

У име Евроазијске економске комисије, скупу се обратила Дариа Мељник, која је представила националне енергетске политике држава чланица ове организације – Русије, Белорусије, Јерменије, Казахстана и Киргистана. Мељник је закључила своје излагање упоредноправном анализом националних правних регулатива у области енергетике и енергетске сарадње, установивши да све државе Евроазијске уније имају хармонизоване правне системе у овој сфери.

Проф. др Жарко Обрадовић и проф. др Петар Станојевић су говорили о политичким и безбедносним изазовима који стоје пред малим државама које немају богате резерве енергената а нарочито природног гаса. У том смислу као важан изазов, препознали су недиверзификовано снабдевање Републике Србије гасом, гасоводом преко Мађарске, указавши на што хитнију потребу да се обезбеди снабдевање из правца и гасовоа „Турски ток“.

У име Организације за економску сарадњу и развој – ОЕЦД, скупу се обратила Анита Рихтер која је представила пројекте које ова организација спроводи на простору Југоисточне Европе у области енергетике. Панелисти су се сагласили да постоји дискрепанца у погледу начина на који националне државе посматрају проблем снабдевања енергентима.

Сесија – Међународна сарадња и безбедност снабдевања нафтом и гасом

Учесници:

  • Милан Здравковић, извршни директор сектора у Србијагас-у
  • Гулмира Рзајева, виши научни сарадник Центра за стратешке студије Азербејџана
  • Кароли Банаи, саветник у компанији „Северни ток 2“
  • Бранислав Тодоровић, истраживач у Националном техничком атинском универзитету

 Учесници друге сесије су кроз конструктивну дискусију покушали да утврде у којој мери међународна сарадња (не) доприности безбедности снабдевања нафтом и гасом на простору Евроазије. Учесницима се најпре обратио Милан Здравковић, који је говорио о изазовима које национална компанија попут Србијагас-а има у наступу на трећим тржиштима. Здравковић је истакао да је отежан заједнички наступ у тендерима које расписује Европска унија, док са друге стране не постоји сарадња Србијагас-а са компанијама из Азије. Здравковић је закључио да би таква сарадња могла бити интензивирана у будућности.

Гулмира Рзајева је у свом говору потенцирала на академској неопходности проучавања транснационалних пројеката попут гасовода „ТАП“ и „ТАНАП“, односно о Азербејџану као тежишној рути снабдевања гасом у Централној Азији, али и Европи.

Кароли Банаи је говорио о потешкоћама са којима су се сусретали у компанији „Северни ток 2“, као и перспективама овог пројекта и утицају дневнополитичких интереса у реализацији важних европских инфраструктурних пројеката.

Бранислав Тодоровић је закључио сесију изношењем важних аргумената у корист неопходности очувања критичне инфраструктуре у области нафте и гаса, као предуслову очувања политичке сарадње и напретка снадбевања крајњих потрошача у Европи.

Сесија –  Међународна сарадња и безбедност снабдевања електричном енергијом

Учесници:

  • Али Акбар Сафави, начелник за међународне односе, Иранско друштво за инструментализацију и контолне системе
  • Доналд Дуденхофер, оперативни директор Фондације „Енерџипакт“
  • Азиз Амејон, генерални директор компаније Сонелгаз
  • Милош Младеновић, директор компаније Сипекс

 У овој сесији, присутнима се обратио Доналд Дуденхофер који је говорио о актерима у међународној политичкој арени и енергетској безбедности. Она према његовом становишту мора бити тема која се налази на врху међународне дискусије. Дискусија, међутим, не може бити изолована, већ мора обухватити распон одговорних за све аспекте енергетског циклуса и његову заштиту. Међународне организације, укључујући невладине организације, представљају места за размену информација, изградњу поверења и партнерство. Улога и коришћење таквих организација требало би да расте како би допуниле и унапредиле напоре на националном нивоу, закључио је Дуденхофер.

Али Акбар Сафави је говорио о улози Ирана у модерној енергетској политици на међунарнодном нивоу, односно утицају конфронтације са САД и последицама по снабдевање електричном енергијом грађана Ирана.

Милош Младеновић је у свом излагању акценат ставио на обновљиве изворе енергије, као и на снабдевању Републике Србије и простора Југоисточне Европе енергентима значајним за свакодневне потребе становништва и привреде. У том смислу, Младеновић је посебно истакао важност стварања тзв. „енергетске уније“ која би пратила потребе појединачних држава Европе у задовољењу потреба за енергијом. Постојање јединственог енергетског ентитета у Југоисточној Европи додатно би помогло и изједначавању норми, регулатива и закона у овој области.

ДРУГИ ДАН КОНФЕРЕНЦИЈЕ

27.10.2018.године

Други дан Форума за енергетску безбедност Евроазије отворио је први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије, Ивица Дачић.

Обраћање министра Дачића

Обраћајући се скупу, министар Дачић је истакао да је Министарство спољних послова подржало идеју да се на одговарајући начин повежу многи актери на међународном плану од владиног сектора, до енергетских компанија и академске заједнице, кроз форум који би могао да прерасте у вид редовних сусрета, који би били организовани у различитим државама евроазијског региона. Министар је навео да би се дао импулс и нови садржај међународној сарадњи на различитим нивоима, успостављањем отвореног и континуираног дијалога о актуелним питањима енергетске безбедности и безбедности енергетске инфраструктуре, што би несумњиво било делотворно за стабилност на ширем међународном плану. Влада Србије и надлежни ресори су показали слух за све корисне и креативне инцијативе, које не морају нужно доћи из владиног сектора. Симбиоза идеја, знања, али и практичних предлога различитих актера може бити квалитативни помак на путу ка остварењу заједничког интереса. Као и у многим другим приликама и актуелним питањима, у Србији и у домену енергетске безбедности трагамо за свеобухватним решењем до ког би се дошло кроз инклузивни дијалог, тако да се задовоље интереси свих заинтересованих страна.

Након обраћања министра Дачића уследила је сесија у којој су говорили Игор Црнадак, министар спољних послова Босне и Херцеговине и Јоанис Брахос, генерални секретар у Министарству спољних послова Грчке.

Сесија –  Дипломатски и геополитички изазови глобалних интеграционих процеса 

Учесници:

  • Дмитриј Панкин, председник Банке Организације за црноморску трговину и сарадњу
  • Владимир Н. Цветковић, декан Факултета безбедности Универзитета у Београду
  • Андреј Казанцев, директор Центра за Централну Азију и Авганистан, Универзитет МГИМО, Русија
  • Ванг Јивеи, директор Института за међународне односе Ренмин Универзитета у Кини

Ова сесија отворила је академску дискусију о дипломатским и геополитичким изазовима као чиниоцима интеграционих процеса. Говорећи о тренутним изазовима који стоје пред интеграционим процесима који се одвијају на простору црноморског региона, Дмитриј Панкин је указао на неопходност интеграције свих заинтересованих држава у економским пројектима које финансира банка на чијем је челу. Панкин је позвао све заинтересоване стране да узму у обзир фондове за енергетске пројекте као шансу за стабилизацију односа у региону односно превазилажење потенцијалних дипломатских спорова.

Своје излагање у овој сесији, проф. др Владимир Н. Цветковић посветио је академској артикулацији енергетске безбедности као одговор на одређене политичке и дипломатске потребе. У том смислу, академско проучавање овог феномена може створити повољну пословну атмосферу односно прилике које могу бити корисне свима – интелектуално, политички и пословно, закључио је др Цветковић.

Евроазијски омладински форум – Изазови и могућности интеграционих процеса у Евроазији

Учесници:

  • Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду
  • Данило Потпарић, студент проректор Универзитета у Београду
  • Мухамед Алага, генерални секретар Евроазијског омладинског форума
  • Студенти Универзитета у Београду и Универзитета Европе и Азије

Евроазијски омладински савет је чинио саставни део Инаугуралне конференције. Окупио је студенте и младе научнике и стручњаке са различитих универзитета евроазијског простора. Ова сесија под називом „Изазови и могућности интеграционих процеса у Евроазији “ је пружила платформу на којој ће млади размењивати своје ставове о све већим изазовима процеса политичких и економских интеграција у Евроазији.

Евроазијски омладински савет подстицаће академске и професионалне везе међу младима у евроазијском простору и промовисати институционализацију сарадње међу евроазијским универзитетима. Такође има за циљ развијање заједничких програма о научној сарадњи између евроазијских академских институција.

Обраћајући се скупу, ректорка Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић позвала је на неговање омладинског духа сарадње који превазилази домете националних граница и указала на потребу да млади кроз постојеће пројекте развијају свест о неохподности мобилности између партнерских институција у иностранству. Ректорка Поповић је такође изразила уверење да ће Омладински савет бити институционализован успешно у блиској будућности, те је пружити платформу за свеукупни напредак сарадње између младих у државама Европе и Азије.

Након ректорке, скупу се обратио студент проректор Данило Потпарић, који је истакао неопходност укључивања младих у процесе детерминисања сарадње на међународном нивоу.

Присутнима се обратио Мухамед Алага, који ће обављати функцију генералног секретара организације Евроазијског омладинског савета. Он је, изразивши захвалност организаторима на могућности да се оснује стално радно тело које ће поспешити сарадњу, закључио да постоји празнина у погледу интеграције младих у свакодневни процес одлучивања у државама од Португала до Јапана. Алага је позвао на јединство младих и стварање дубљих академских веза између институција овог простора.

Конференција у медијима

Форум за енергетску безбедност Евроазије привукао је велику пажњу домаћих и иностраних медија. О самом скупу, његовим закључцима, гостовањима министара, али и састанцима на маргинама конференције, писали су штампани и електронски медији – дневни лист Политика, Новости, Блиц, Курир, затим медијске куће Танјуг и Бета, портали Крстарица, Спутњик, Енергетски портал и Инфобриф, као и телевизијске станице из Србије – РТС, РТВ, Н1, ТВ 02, ТВ Б92, Студио Б, као и медији из иностранства – Радиотелевизија Мађарске, РТРС, Федерална Телевизија, односно портал Синхуа (Xinhua), Агенција Анадолија, званични веб сајт Вишеградске групе, портал Hungary Today, и портал Spotlight Nepal.

Press clipping

1.    Линк ка говору министра Pitera Sijarta:
http://www.kormany.hu/en/ministry-of-foreign-affairs-and-trade/news/close-cooperation-is-required-in-the-central-eastern-and-southern-parts-of-europe-within-the-field-of-energy-security
2.    Портал “Крстарица”: Forum za energetsku bezbednost Evroazije 26. i 27. Oktobra
https://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/forum-za-energetsku-bezbednost-evroazije-26-i-27-oktobra/
3.    Сајт МСП-а Републике Србије: Brifing povodom konferencije “Forum za energetsku bezbednost Evroazije
http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20331–m-?lang=lat
4.    Новости:  Energetska bezbednost – ključna u međunarodnim odnosima
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:756989-Energetska-bezbednost—kljucna-u-medjunarodnim-odnosima
5.    Агенција Анадолија: Forum u Beogradu: Energetska bezbednost zahteva saradnju na globalnom nivou
https://www.aa.com.tr/ba/balkan/forum-u-beogradu-energetska-bezbednost-zahteva-saradnju-na-globalnom-nivou/1294017
6.    Агенција Танјуг: Forum za energetsku bezbednost Evroazije 26. i 27.oktobra
http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=437972
7.    Портал еКапија: ANTIĆ: Srbija spremna da se priključi gasovodu Turski tok
https://www.ekapija.com/news/2293234/antic-srbija-spremna-da-se-prikljuci-gasovodu-turski-tok
8.    N1: Srbija spremna da se priključi projektu Turski tok
http://rs.n1info.com/a430936/Biznis/Antic-Srbija-spremna-da-se-prikljuci-gasovodu-Turski-tok.html
9.    Inreformator: Raditi na energetskim projektima koji unapređuju regionalno povezivanje
http://www.inreformator.ba/?p=73138
10.  Infobrif: Antić: Turski tok ozbiljna šansa za Srbiju
https://infobrif.rs/amp/2018/10/26/antic-turski-tok-je-ozbiljna-sansa-za-srbiju9918/
11.  RTS: Poziv Srbiji za pristupanje Crnomorskoj trgovinskoj i razvojnoj banci
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3303151/poziv-srbiji-za-pristupanje-crnomorskoj-trgovinskoj-i-razvojnoj-banci.html
12.  SarajevoTimes: Minister of FA Igor Crnadak participated in the Euro-Asian Energy Security Forum
http://www.sarajevotimes.com/minister-of-fa-igor-crnadak-participated-in-the-euro-asian-energy-security-forum/
13.  Budapest Business Journal: Szijjártó urges tighter regional cooperation on energy security
https://bbj.hu/energy-environment/szijjarto-urges-tighter-regional-cooperation-on-energy-security_156855
14.  Xinhuanet: EU to support Turkish Stream extension to Bulgaria, CEEC region
http://www.xinhuanet.com/english/2018-10/27/c_137561135.htm
15.  Visegrad Group website: Szijjarto calls for European cooperation on energy security
http://www.visegradgroup.eu/news/szijjarto-calls-for-181026
16.  Б92: Šta je sporno sa Južnim tokom?
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=10&dd=26&nav_id=1461199