У склопу серије стручних расправа о реформи сектора безбедности које од јуна организује Центар за примењену безбедност Факултета безбедности, на Факултету је 19. октобра 2016. године организована расправа о Моделу закона о службама безбедности који је израдио Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП). На скупу су говорили извршни директор БЦБП Предраг Петровић и редовни професор Факултета безбедности др Божидар Бановић, који је од 2011. до 2013. године био први генерални инспектор војних служби безбедности Републике Србије. Модератор расправе био је Иван Димитријевић, асистент на Факултету безбедности.
Према предложеном Моделу закона о службама безбедности предвиђено је оснивање Генералног инспектората служби безбедности као посебне службе Владе Републике Србије, као и Техничког оперативног центра као посебне организационе јединице која би требало да пружи обједињене техничке услуге службама безбедности и полицији приликом примене посебних мера и поступака које предвиђа закон. Предложеним Моделом закона је такође предвиђено обједињавање постојећих војних агенција безбедности у јединствену агенцију, а чиме би се обавештајно-безбедносни систем Републике Србије састојао од две службе безбедности, једне војне (Војна обавештајно-безбедносна агенције) и једне цивилне (Безбедносно-информативна агенција). Предраг Петровић рекао је да је овај модел израђен на основу експертских интервјуа са припадницима служби безбедности, представницима академске заједнице и новинарима.
Проф. др Божидар Бановић указао је на већи број правних недостатка Модела закона о службама безбедности, али и нагласио да је оваква дискусија неопходна, не само у академској заједници, него и широј стручној јавности. Проф. др Бановић је истакао да предложени Модел закона може представљати солидну основу за покретање иницијативе о рационализацији, али је такође истакао и неколико заинтересованих страна које би се могле супротставити таквој иницијативи. Проф. др Бановић је указао и на одређене недостатке Модела закона у погледу решења везаних за контролу и надзор над радом агенције, истичући да „у оваквим службама готово увек постоји могућност злоупотребе хитних процедура“, па уколико су дискрециона овлашћења велика „изузеци после извесног времена лако могу постати правило“.
Учесници у расправи сагласили су се да је неопходно јачати дијалог у овој области, као и да Модел можда није идеално решење, али свакако може допринети ефикаснијем и боље контролисаном раду служби безбедности у Републици Србији. Према речима Предрага Петровића, овако предложена решења Модела закона, представљају основу за шири дијалог. Петровић је нагласио да је један од резултата експертских интервјуа показао да чак ни представници обавештајно-безбедносног апарата нису у стању да јасно и прецизно идентификују претње које угожавају Републику Србију. Стога је и један од закључака расправе да се обавештајно-безбедносни систем Републике Србије не може ефикасно реформисати уколико нису јасно препознате безбедносне претње са којима би тај систем требало да се суочава.
Према речима модератора Ивана Димитријевића, основна замисао иза стручне расправе била је да се поред промоције Модела закона о службама безбедности и подстицања академског дијалога у овој области, такође преиспитају одредбе Модела у циљу креирања што ефикаснијег решења које би се евентуално нашло у процедури Народне скупштине Републике Србије. Стручној расправи присуствовали су студенти мастер и докторских студија на Факултету безбедности, као и представници Београдског центра за безбедносну политику, а којима се овом приликом захваљујемо на гостовању.
Центар за примењену безбедност
