Факултет безбедности Универзитета у Београду, у сарадњи са представницима академске заједнице Народне Републике Кине је 1. новембра 2016. године у сали Клуба посланика у Београду организовао међународну научну конференцију под називом „Појас и пут: балканска перспектива„.
У уводној речи декан Факултета безбедности проф. др Ивица Радовић је у својству домаћина изразио задовољство чињеницом да је велики број високих званица својим присуством увеличао конференцију „Појас и пут: балканска перспектива“ и у том смислу се посебно захвалио члановима Владе Републике Србије и представницима Министарства спољних послова, представницима страних амбасада у Београду, професорима и истраживачима Универзитета у Београду, као и руководиоцима система безбедности Републике Србије, пре свега представницима Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције. Посебне изразе захвалности декан Факултета безбедности упутио је учесницима конференције које је индивидуално препознао, као и институције из којих долазе.
Након тога, проф. др Радовић пружио је основне смернице у вези са глобалном економском иницијативом председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга „Појас и пут“, а са посебним освртом на оквир сарадње „16+1″, односно шеснаест земаља Централне и Источне Европе са Кином. Декан Факултета безбедности је у свом уводном излагању истакао и значај глобалне кинеске економске иницијативе по земље Балкана и у том смислу истакао да би међународна научна конференција „Појас и пут: балканска перспектива“ требало да омогући интердисциплинарну расправу на којој ће домаћи и инострани стручњаци дискутовати о најважнијим питањима, најновијим трендовима, конкретним изазовима и могућим решењима у вези са планом „16+1″.
Проф. др Радовић затим је дао реч првом потпредседнику Владе Републике Србије и Министру спољних послова господину Ивици Дачићу. Први потпредседник Владе господин Ивица Дачић захвалио се декану, Факултету безбедности и представницима академске заједнице из Кине на организацији међународне научне конференције о овако важној теми за свет, Европу, Балкан и Србију. У том смислу потпредседник Владе Дачић истакао је да је иницијатива „Појас и пут“ више него корисна и прихватљива за Републику Србију, јер има велики развојни потенцијал, нарочито у области развоја инфраструктуре, повећања обима инвестиционих улагања и проширења укупног обима робне размене.
Први потпредседник Владе Дачић подсетио је да је Трећи састанак шефова влада НР Кине и земаља Централне и Источне Европе одржан пре две године у Београду и да је то био „најважнији спољнополитички скуп одржан у нашој земљи у претходних неколико деценија“, с обзиром на чињеницу да је на њему учешће узело четрнаест премијера и три вицепремијера, као и преко 6.200 чланова делагација, привредника и новинара. На састанку је усвојен документ „Београдске смернице“ који је дао преглед остварених резултата у сарадњи „16+1″ и дефинисао будуће правце сарадње, а потписана су и два мултилатерална споразума (Меморандум о разумевању о сарадњи на пројекту мађарско-српске железнице и Оквир за сарадњу управа царина Србије, НР Кине, Мађарске и Македоније). Потпредседник Дачић је подсетио и на Четврти самит „16+1″ који је одржан у Суџоу, у Кини новембра прошле године, где су усвојени Средњорочни план сарадње Кина-ЦИЕЗ, Смернице из Суџоуа, и где је потписан Оквирни споразум о модернизацији и реконструкцији мађарско-српске железничке везе на територији Републике Србије. Потпредседник Дачић изразио је и очекивање да ће Република Србија на предстојећем Петом самиту у Риги, Летонија, поред већег броја билатералних уговора, потписати и споразум о међусобном укидању виза са Народном Републиком Кином и на тај начин постати прва европска земља чији ће грађани моћи слободно да путују, у ову за Србију стратешки важну далекоисточну земљу.
У закључку, потпредседник Дачић нагласио је да су „односи Србије са Кином традиционално пријатељски и подигнути на ниво свеобухватног стратешког партнерства и да представљају један од приоритета наше спољне политике“. Он је такође истакао да „Србија у пуној мери подржава све иницијативе и процесе који су усмерени на јачање сарадње, мира, развоја и стабилности у региону Централне и Источне Европе“, и да у том смислу иницијатива „16+1″ представља „допунски канал који даје нови замах и доноси нове могућности у односима не само са Кином, већ и са земљама Западног Балкана и Централне и Источне Европе, све до обала Црног и Балтичког мора“.
У уводном делу конференције присутнима се обратио и амбасадор Народне Републике Кине у Београду Њ.Е. господин Ли Манчанг који се захвалио домаћину и похвало иницијативу за организовање конференције на тему „Појас и пут: балканска перспектива“. Амбасадор Манчанг је истакао да управо ова конференција може допринети бољем разумевању кинеске економске иницијативе, као и сагледавању њених пуних потенцијала, првенствено у оквиру иницијативе „16+1″.
Амбасадор је такође истакао одличну билатералну сарадњу Народне Републике Кине и Републике Србије уз констатацију да није случајно што је Трећи самит шефова влада „16+1″ одржан управо у Београду. У свом обраћању амбасадор је нагласио и традиционално пријатељске односе два народа подсећајући на бројне студенте из НР Кине који су и пре више од тридесет година студирали на Универзитету у Београду, а међу којима је био и сам амбасадор Манчанг, као и госпођа Шао Бинхонг са Кинеске академије друштвених наука, која је такође учествовала на конференцији и држала завршну реч.
На крају, амбасадор Манчанг констатовао је да Република Србија предњачи у односу на друге балканске државе у погледу реализованих и договорених пројеката са НР Кином, подсећајући да је мост Земун-Борча (мост Михајло Пупин) први мост који су кинеске грађевинске фирме саградиле у овом делу Европе.
Отварајући прву сесију на конференцији, присутнима се обратио проф. др Жарко Обрадовић, који се у свом опширном и садржајном реферату осврнуо на ситуацију у региону Балкана, позабавивши се подједнако и отвореним и „замрзнутим“ проблемима који оптерећују балканске државе, али такође указујући и на потенцијале за међусобну сарадњу анализирајући економске индикаторе на регионалном нивоу, као и у односу на спољнотрговинску размену са Народном Републиком Кином. Проф. др Обрадовић је анализом економских показатеља привредног развоја НР Кине у протекле две деценије указао на широке могућности које иницијатива „16+1″ пружа, а управо у циљу превазилажења постојећих спорова на Балкану и изградње мира и стабилности.
Конференција „Појас и пут: балканска перспектива“ окупила је релевантне истраживаче и научнике из региона Балкана (Грчка, Македонија, БиХ, Србија, Бугарска, Румунија, Мађарска, Хрватска) и из НР Кине који су разменили своја искуства и представили резултате својих истраживања у вези са безбедносним, економским и политичким аспектима „Новог пута свиле“. Излагачи су говорили о грчко-кинеским односима, планирању отпорности критичне инфраструктуре у контексту Новог пута свиле, нормативном приступу иницијативи „16+1″, безбедносном идентитету Балкана у контексту Новог пута свиле, мађарској перспективи односа Кине и Централне Европе, иницијативи „16+1″ у ширем црноморском регионалном контексту, неискоришћеним могућностима хрватске економије и политике према иницијативи „16+1″, мултилатералним, реионалним и билатералним аспектима Новог пута свиле, као и о геополитици Западног Балкана четврт века након нестанка СФР Југославије.
Међународна конференција „Појас и пут: балканска перспектива“ само је један у низу пројеката које ће Факултет безбедности Универзитета у Београду у блиској и даљој будућности реализовати у вези са иницијативом „Један појас, један пут“. Зато користимо ову прилику да се још једном захвалимо нашим партнерима из НР Кине, као и свим учесницима скупа који су пружили оригинални научни допринос овој изузетно актуелној теми.
